[Шумадинац]

Као резултат нове "благочестивости", која није заснована на светоотачком учењу, већ на бабиним баснама, дошло је до "фактичког одлучења мирјана од Причешћа". Некима су усађене новине о строгој припреми за Причешће, о строгим исповестима, дељењу на "достојне" и "недостојне", свемогућа заплашивања мирјана о "недостојности" честог причешћивања итд. Међутим, "младостарци" тако и не примећују оно што је очигледно. Човек, који себе сматра достојним Причешћа после дуге а понекад и напорне припреме, коју му одређује "духовник" упада у крајњи степен гордости зато што се не узда у Божију милост, већ у своје "подвиге", који га у ствари не приближавају Богу, већ напротив постају преграда на путу човека ка своме Творцу".
"Рана Црква је знала да нико по својим делима ни по својим подвизима није достојан да се присаједини Христовом Телу и Крви, и да се због тога припрема не састоји у анализи своје "спремности", већ у одговору љубави на љубав".


Протојереј Александар Шмеман