11-07-2023, 11:54 PM
Ево да понудим одговоре на постављено, пошто се том темом овде ( политиком Савезника) најинтензивније бавим.
luka.luke
А је ли "западна војска" уопште покушала или имала озбиљну намјеру да уђе у Југославију?
Пошто је Стаљинова војска ушла, комунизам нам је био неминован. Једино се сада може полемисати да ли би било боље са Брозом или без њега, односно да је ликвидиран '41.
Сасвим јасно. Британски планери током пролећа разматрају стратегију у односу на иминентно искрцавање експедиционих снага у Југославију. Помињало се неколико могућих места искрцавања, код Аде Бојане, долина Неретве и Далмација.
Планови су промењени пре свега упорним америчким отпором јер они нису хтели да подрже Черчилове калкулантске идеје. (Заправо, противили су се британској империји као таквој).
Без обзира Черчил је заступао ту идеју отворено до Техерана, па чак и касније.
Осим тога, цела идеја се заснивала на претпоставци да ће се Немци повући из јужног Балкана након капитулације Италије како би се скратио фронт и учврстила одбрана. Заснивала се на идеји масовног устанка поробљеног народа а као последица је требало да Бугарска , Румунија и Мађарска изађу из рата.
Тиме би Немци требало да буду ускраћени за виталне сировине што би им отежало даље вођење рата.
Ликвидација Броза у '41 не би много променила. Коминтерна би нашла другога , а претендената је било.
Било би можда другачије да је партизански покрет био уништен у ембрионој фази јер тада ни Совјети ни Запад не би имали друго решење него да се ослањају на ЈВ.
Динчић:
Не слажем се. Савезничка стратегија је и до тада а и касније доста зависила од успеха Совјета. Једноставно, искрцавање на Балкан је Стаљина могло само да заустави и савезничка војска у долини Мораве је била најбоља заштита британских интереса у Средоземљу и даље ка Индији. У Казабланци нису донешене никакве одлуке које би спутавале даље планове у вези Балкана.
Касније јесте била лансирана децепција како би се везали Немци на Балкану. Снага тих операција обмане је била у томе што је стварна опасност искрцавања постојала и чак била реална.
Као што каже она позната инструкција Начелника Штабова (британских) за СОЕ из марта 1943: распалити устанак на Балкану али касније ће се можда указати потреба да се те активности ускладе са медитеранским операцијама.
Везивање Немаца на Балкану је имало исти циљ као и операције у Италији: отворити пут Оверлорду. Уз, наравно, растерећења источног фронта.
Монархист:
Италијани се нису предали баш без борбе. Искрцавање на Балкан није било могуће пре него што Савезници овладају Италијом ( са Сицилије је тај корак практично неизводљив).
То што ти мислиш да би Дража успео да уради са количином материјала коју су добили комунисти је баш тешко претпоставити. Немци и хрватске формације заједно би релативно лако такав покушај спречиле. Имале су авијацију, тенкове, оклопна возила.. све што ЈВуО не би имала. А ту су и репресалије.
Ма каква подела територије. И Совјети и Савезници су желели целовиту Југославију. Један од разлога што су фаворизовали Тита. Наводно је он могао да уједини Србе и Хрвате.
Да нема Тита, нашли би неког другог "Југословена" хрватске националности или неког другог ко није превише Србин.
luka.luke
А је ли "западна војска" уопште покушала или имала озбиљну намјеру да уђе у Југославију?
Пошто је Стаљинова војска ушла, комунизам нам је био неминован. Једино се сада може полемисати да ли би било боље са Брозом или без њега, односно да је ликвидиран '41.
Сасвим јасно. Британски планери током пролећа разматрају стратегију у односу на иминентно искрцавање експедиционих снага у Југославију. Помињало се неколико могућих места искрцавања, код Аде Бојане, долина Неретве и Далмација.
Планови су промењени пре свега упорним америчким отпором јер они нису хтели да подрже Черчилове калкулантске идеје. (Заправо, противили су се британској империји као таквој).
Без обзира Черчил је заступао ту идеју отворено до Техерана, па чак и касније.
Осим тога, цела идеја се заснивала на претпоставци да ће се Немци повући из јужног Балкана након капитулације Италије како би се скратио фронт и учврстила одбрана. Заснивала се на идеји масовног устанка поробљеног народа а као последица је требало да Бугарска , Румунија и Мађарска изађу из рата.
Тиме би Немци требало да буду ускраћени за виталне сировине што би им отежало даље вођење рата.
Ликвидација Броза у '41 не би много променила. Коминтерна би нашла другога , а претендената је било.
Било би можда другачије да је партизански покрет био уништен у ембрионој фази јер тада ни Совјети ни Запад не би имали друго решење него да се ослањају на ЈВ.
Динчић:
Не слажем се. Савезничка стратегија је и до тада а и касније доста зависила од успеха Совјета. Једноставно, искрцавање на Балкан је Стаљина могло само да заустави и савезничка војска у долини Мораве је била најбоља заштита британских интереса у Средоземљу и даље ка Индији. У Казабланци нису донешене никакве одлуке које би спутавале даље планове у вези Балкана.
Касније јесте била лансирана децепција како би се везали Немци на Балкану. Снага тих операција обмане је била у томе што је стварна опасност искрцавања постојала и чак била реална.
Као што каже она позната инструкција Начелника Штабова (британских) за СОЕ из марта 1943: распалити устанак на Балкану али касније ће се можда указати потреба да се те активности ускладе са медитеранским операцијама.
Везивање Немаца на Балкану је имало исти циљ као и операције у Италији: отворити пут Оверлорду. Уз, наравно, растерећења источног фронта.
Монархист:
Италијани се нису предали баш без борбе. Искрцавање на Балкан није било могуће пре него што Савезници овладају Италијом ( са Сицилије је тај корак практично неизводљив).
То што ти мислиш да би Дража успео да уради са количином материјала коју су добили комунисти је баш тешко претпоставити. Немци и хрватске формације заједно би релативно лако такав покушај спречиле. Имале су авијацију, тенкове, оклопна возила.. све што ЈВуО не би имала. А ту су и репресалије.
Ма каква подела територије. И Совјети и Савезници су желели целовиту Југославију. Један од разлога што су фаворизовали Тита. Наводно је он могао да уједини Србе и Хрвате.
Да нема Тита, нашли би неког другог "Југословена" хрватске националности или неког другог ко није превише Србин.