[Бенито]

РТС1 објављује ових дана документарну ТВ серију Оливера Стоуна, ''Скривена историја Америке'', дге има понешто и о овоме.

Човек пола сата посветио Панами, Никарагви, ко зна коме још, а Југославији једва 5 минута...

А да не спомињемо омашке око Тита. Много је брате закомпликовао, и као што Бенито каже промашио суштину, одлутао.

Ипак, пружио је и понеки занимљив податак за који нисам знао.

Потписујем.
Када је, на крају, набројао које су Империје и царства нестали у време "америчког века", ставио је СССР у Империје, а Руску Империју у царства. То довољно говори да је Стоун левичар који меша појмове и не разуме их у њиховом изворном смислу, иако је у самој серији нагласио ону Орвелову "промениће речи, а потом им променити смисао".
У другој епизоди, уз констатацију које су државе највише страдале у Другом светском рату, међу пет земаља ставио је и Југославију, али је представио са заставом са петокраком, што је недопустив превид и кривотворење историје. Када је набројао, на крају серијала, које државе су нестале под директним утицајем Сједињених америчких држава, потпуно је прескочио управо прву, а то је - Краљевина Југославија. Ово није било случајно.
Стоун се у готово свим кључним темама америчке историје и њене спољне политике у "дугом 20-ом веку", понео критизерски, што је његово мишљење, за које може али и не мора бити увек у праву, осим по питању Срба. Ту Стоун нема никаквих примедби, јер Србе и Краљевину Југославију није ни поменуо у свом серијалу. Што је још невероватније, он не помиње ни распад СФРЈ, у четвртој епизоди када је обрађивао еру председниковања Била Клинтона.
Генерално, Оливер Стоун је, и поред занимљивих погледа на историју и стварност, од којих су многи пријемчиви за већи део данашњег света,  потпуно разочарао српску публику јер је Србе прескочио, а били су значајан сегмент интересовања америчке спољне политике у већем делу историјског периода којим се ова серија бави.
Зато, заиста зачуђује зашто је РТС откупио уопште ову серију и поставио је у свом ударном термину на свом Првом програму. Или, можда, и не треба да чуди, с обзиром колико данашњи Срби, а поготово они који се баве културом, уопште знају историју сопственог народа.
У сваком случају, ова серија је репер за овдашње ауторе по питању заната, али је тотални фијаско по препознавању америчке политике у односу на Србе. Тако и треба бити схваћена. На жалост, познавајући културну сцену у Србаља, све ће бити обрнуто схваћено.