[Mekenzi]

Како иде жетва? Какав је род ове године?

Биће 'леба.

Па као пољопривредник (додуше одшколовани)  можемо рећи ове године род пшенице је добар.

Око 5,5 тона по хектару.  Просек (4,5 до 8,5 тона по хектару).

Род је добар. Влага зрна је одлична. Кише није било много у Ј(т)ужноме Банату.

Цена није добра. Тренутно је негде од 13 до 20 динара. На продуктној берзи је око 13 динара.


Највећи проблем је са стоком. У ствари проблема нема јер и стоке нема. То јест. Сточни фонд је уништен и девасатиран овде.

Тако да  не једемо домаће месо од наше домаће беле свиње већ једемо месо V категорије истеклог рока трајања ко зна одакле из лидла максија, идеа и онда сваки други Србин после 40+ има канцер....

Кукууу...

Када је Милош иљаду и осамсто и неке селекционисао Шумадинику и Моравку аутохону српску расу свиња и извозио је у Аустроугарску, тачније у Мађарску месо тих свиња је било првокласно.

Срби су у XVIII, IX, XX веку селекционисале све врсте својих домаћих живота на пример имали смо говедо Бушу, српског сименталца, овце Мангулицу, Праменку, Свиње Шумадинку, Моравку касније су комунисти селекционисали белу свињу. домаћу живину...

Да нам није било наших оваца Срби би изумрли. Овце су спасиле српски народ.  Ми нимало не поштујемо ту животињу. Овце су обукле српског сељака, овце су појиле млеком српског војника, овчији сир је хранио српског сељака па до аристократије.

Да није било овчије вуне, Срби неби прешли албанску голготу. Сви војници, официри су носили овчију гардеробу. Јер једино вуна дише и греје. Ова синтетика данас ни зашта није. Знаш ти шта је вуна, како то греје, шта су вунене чарапе, прслуци, џемпери, како то прија за тело. Чича Дража је редовно носио вунене чарапе, чак су га и стрељали у вуненим чарапама. Четничке шубаре су се правиле од овчије вуне....

Зашто је све ово важно?

Морамо се окренути

ТРАНСХУМАНСИ.

Oво је врло важан детаљ. Наши ђедови и прађедови тамо неђе доле уствари горе у планини су се посветили ТРАНСХУМАНСИ. Значи љети планина, познатија као Бачија а љети село.

Зашто ово пишем. Људи пре 1945 су се хранили ЗДРАВО.

А сад ћете госн Бенеито да ме питате а шта је то здрава исхрана пре 1945-те ?

Па да му одговоримо.

Исхрана пре 1945-те године (како су нами причали ђед и баба) се заснивала на ражаном хлебу не на белом, овом данашњемм, ђе се жетва врши неким Џон Дир тракторима.

Пошто диљем Србије сеоско становништво није имало ни за "хлеб" они су од пшенице или ражи правили хлеб. У том хлебу је зрно било цело. Или се млело грубо. Није ко данас да се меље ситно. Када имаш цело зрно онда је и енергетска вредност већа док се млевењем губи сва енергетска вредност и буквално нема  никакву нутритијевну вредност.

Друга ствар пошто у планинским пределима није било житних поља поготово у Србији свиње су се товиле готово целу годину док данас боже помози ако тов траје два месеца. Као дугачак период исхране и това свиње су добијале квалитетније и попуњеније месо. Много квалитетније него данашње.

Данас се гроверима удара само тако да месо је 80% вода, бледуњаво и пуно крцато адитивима, емагулаторима, и свим могућим  отровима која разарају дигестивини тракт.

Исто важи и за овчије месо и млеко. Овчије месо је некада давно било много квалитетније јер су овце пасле на траву на 1000+ метара надморске висине и биле су потпуно здраве и доброг квалитета и расног састава. Данас овце ни нема а квалитет и расни састав је плач мајке божије.

Некада је ође  Ј(т)ужноме Банату било на десетине хиљада брава оваца сада нема ни стотине.


Е, да добар је род пшенице цена је ниска.

Ми се извињавамо што смо били овако кратки још би писали уништењу сточног фонда  поготово са краја 80-их година ХХ века када су погашене све државне фарме, када је због санкција за које је дигла руку и Руска Федерација (ваљда из најдобрих и братских разлога како вели ође један да нам помогну онако братски из хуманитарних разлога да немамо где и да немамо струје ни воде а камоли теоце да извозимо) 92-ге године за Резолуцију 7533 буквално сравњен за земљом сточни фонд јер нисмо имали ђе да извозимо месо, поготово чувену телетину "baby beef" на којем се заснивао наш сточарски фонда да Руси нису подигли руку у УН и да су нам отворили источне границе поготово према Белорусији, Сирији, Либији са којима су били у добрим односима сточни фонд би био спашен....

Овако дошла америчка демокрација са приватизацијом и сада су главни играчи Матијевић, Мишковић, Костић старе вишековне сточарске српске породице

На пример Вршац је имао цео процес затворене сточарске производње, фарме говеда, фарме свиња, инкубатор станицу за пилиће кланицу, млекару...

Све је то пропало и уништено. Где је била некада кланица ту је сада Лидл...Ваљда ваља то месо из лидла, поготово пилетина.Бију се људи за пилетину.