[Бенито]

Свашта сам прочитао, али, да је Србија постала тоталитарна држава тек ПОСЛЕ Титове смрти, и то захваљујући пре свега ''Књизи о Милутину'' Данка Поповића, па још кад је све то одбрањена докторска дисертација - изненађењима никад краја:
https://www.pogledi.rs/sorosevci-u-borbi...28291.html

Милославе, пошто не може сад да се отвори, када будеш у прилици, реафирмиши овај текст, па да видимо каква су данас размишљања, после пуних 8! година. 
У међувремену, скоро се појавила монодрама "Књига о Милутину", у извођењу познатог глумца Ненада Јездића. Премијера је била у Ваљеву, а пре представе, публици се обратио лично владика Ваљевски, што је заиста преседан, јер се од доба почетка владавине титоиста па до данас, никада или ретко када десило да је неко од владика СПЦ говорио пре неке представе, јер се у театру сви ангажовани, а поготово редитељи и глумци сматрају, да тако дефинишемо, "ванинституционалним уметницима", односно уметницима чија је једина припадност еснаф, односно да су позоришта "храмови уметности" који не подлежу "јурисдикцији храмова било којих других религија".
Самим тим, може се отворено рећи, да је СПЦ заузела изузетно позитиван став према целокупном делу Слободана - Данка Поповића, а поготово према књизи "Књига о Милутину".
Изузетно добро познајем ту књигу, јер сам је више пута читао, и анализирао. Ради се о књижевном делу које има идеолошке амбиције, и то је потпуно очигледно, па је занимљиво како то СПЦ прихвата управо то књижевно дело као неку врсту "општеприхваћене културне и духовне вредности" и пропагира га у јавности као јединствено или посебно дело које "сваки Србин* "мора да прочита ".
Мислим да је одавно сазрело време да се направи један научни скуп, а најбоље би било у САНУ, или можда управо у Патријаршији у Београду, само о једној књизи, а то је "Књига о Милутину ".