[victoria]

Још чуднија је одлука о повратку у Србију из Босне.Не познајем довољно мотиве за њу али иде у прилог мојој тврдњи о исхитрености напуштања Србије.Три и по године је ЈВуО одолевала много већој сили на познатом терену,међу народом у којем је имала солидан ослонац.Већ у позну јесен 44-е би шуме биле пуне одбеглих новомобилисаних младића а и бесних ветерана(њихових очева и дедова) који би напустили став ишчекивања и пасивности увидевши ружно лице комунизма(погроми,насилна мобилизација,напад на цркву и приватну имовину,монархију све за шта су генерацијама учени да се не дира и да је светиња) а и заштита сопственог потомства би била више него јак мотив.Овако су остали паралисани чињеницом да неки комесарчић може у тренутку донети одлуку да му убије дете.Заборавих да напоменем да су деда и Игњат пронашли Веселина(Драгомир је погинуо одмах по преласку Дрине на Бијељини(у ствари умро у болници од задобијених рана) у Костајници али им је он рекао(Оче и течо,немојте више да долазите јер се ја жив вратити нећу девет живота да имам.Стално ми говоре "Кулак,кулак ајде напред") Погинуо је одмах чим су они кренули назад,курир их је стигао на путу па су се вратили и мртвог га донели у Бадовинце. То што је Игњат цео рат чувао неког комунисту Драгу са женом и двоје деце(чувао али не и сачувао,убили су га четници капетана Сокића јер је прерано изашао испод Игњатовог кревета где се сакрио када су четници банули.Искочио кроз прозор и сакрио се за шимшир мислећи да га не виде) тренутно је заборављено. "CVETULJSKI VESELIN, rođen 1922, Badovinci, 1. četa 1. bataljona, poginuo 28. IV 1945. u Bosanskoj Kostajnici
CVETULJSKI DRAGOMIR, rođen 1924, u s. Badovinci, umro
5. februar a 1945. od zadobijenih rana u Šapcu https://znaci.org/00001/262_14.pdf