[Вејвода2]

Господине, ајде још овај пут и нећу више. 
Прво: избегавајте то "Ви овде", јер смо сви ми овде појединци, а не нека унификована групација која има партијску доктрину које мора да се држи. Уосталом, у многим детаљима и нисмо сагласни. 
Једно од тих питања је и личност војводе Момчила Ђујића у време о коме се овде и ради. Ту се моје мишљење о покојном војводи разликује од, рецимо, Самарџићевог. Не радикално, али се ипак разликује.
Што се тиче наводног или стварног говора владике Николаја Велимировића над одром Димитрија Љотића, ту је наука врло прецизна као и свака друга наука. Историчар треба да докаже да се неки историјски догађај десио, а не да неко доказује да се није десио.
То што је Ломпар докторирао да тезом у којој у истом пасусу тврди да није сигурно да је до говора дошло, а потом спекулише о садржају говора за који није сигуран да се десио, питање је за његовог ментора. Пошто су његови ментори већ одавно познати по својој склоности да, додуше врло промућурно и прикривено, послуже идеолошкој мантри која је владајућа, и не чуди што нису реаговали и тражили од докторанта да исправи овакав закључак у подужем пасусу свог научног рада. 
Новинарски текстови спадају у најгоре и најошије врсте документарних извора. Они се узимају у обзир само ако њихов садржај потврђује друге врсте, пре свега примарне изворе првог реда. Пошто је, већ, деценијама очигледно да не постоји таква врста извора за наводни или не говор владике Николаја Велимировића над одром Димитрија Љотића, и та се теза аутоматски одбацује.
Једном речју, говора није ни било. 
Зато је и беспредметно говорити о садржају нечега што се није ни десило.
Поставља се питање: зашто се инсистира на вези Димитрија Љотића и владике Николаја Велимировића, а ако може и Драже Михаиловића? 
Та игра није нова. Она је смишљена у главама припадника удбе улогореним у САНУ, који су били довољно видовити да схвате да је комунизам на издисају, па су хтели да сачувају своје у комунизму стечене привилегије и у новом друштвеном поретку. Зато су "све српске политичке позиције у време Другог светског рата биле егзистенцијално оправдане".
Проблем је био у томе што су биле супростављене. И то радикално и крваво супростављене. Јер, неко је крвавио гаће 4 године и покушавао да одбрани и ослободи Отаџбину, а неко је са окупатором сарађивао и у смрт отерао на хиљаде, ако не и десетине хиљада Срба, како би спавао у топлом и сувом кревету и сачувао, па чак и увећао своје богатство.
Зато није ни чудо што су се водећи комунисти - интелектуалци поистоветили, у тренутку пада Берлинског зида, поистоветили управо са љотићевцима.
Једини противници остали су и онда и сада четници. Времена су се, макар донекле, променила и више није било конц-логора. Требало је испрљати историјски лик Драже Михаиловића и владике Николаја, две кључне идентитеске српске личности за време рата. 
Тада су почеле све могуће конструкције како би се Дража поистоветио са Недићем и Љотићем. Једна од омиљених тема је везивање Љотића за владику Николаја. То се чини јер је Љотићева дефиниција улоге СПЦ у "новом светском поретку" била радикално супростављена догмама цркве, а синоним СПЦ био је владика Николај.
Зашто се и у ово време толико инсистира на овим историјским фалсификатима?
Идеологија данашње СПЦ неодољиво подсећа на основне теолошке тезе Димитрија Љотића. У сваком случају, са ставовима владике Николаја Велимировића немају баш много везе.
Власт у Србији, а поготово њен управник, до те мере су саобразни са ставовима и делом Димитрија Љотића, да је чудо како нису и у крвном сродству. А можда и откријемо да јесу.
Због тога је и потребно ову идеологију проширити на што већи број људи. Ни форум Погледи не може бити изостављен са тог списка.

 Дакле и даље не можете да аргументујете и приложите доказе које би потврдиле Ваше тврдње да Николај није одржао говор над Љотићевим одром?
Овде се не ради тек о ,,Новинарском тексту “ већ о личном сведочењу Момчила Ђујића као сведока, у историји као науци је сведок догађаја ,,извор првог реда “ ако то до сада нисте знали(поготово је битно што је Ђујић своје сведочење оставио у новинама чији је био власник и које је лично уређивао) то што се Ваше мишљење поклапа са Самарџићевим  а не са Ђујићевим (Ђујић - који је сведок и оставио своје сведочење) то је Ваша приватна ствар да верујете у то и то Вам нико не спори, иако је Ђујић био сведок самог тогађаја и за то оставио своја сведочења и самим тим демантовао све оне које желе да оспоре говор над одром, а Ви за у то што верујете немате нити један аргумент. Мало сте проширили тему и отишли у неке друге ствари које не желим да коментаришем и које ме се не тичу, због тога што нису битне конкретно за Николајев говор над одром Димитрија Љотића и везано за шубару. Па чак и да је све тако како сте написали, више аргумената ипак има да се Николајев говор над Љотићевим одром десио него да се није десио. Дакле, слободно наставите да верујете у нешто за шта немате доказе а немојте веровати у нешто за шта постоје докази (лично сведочење Момчила Ђујића и осталих) Наравно да ћу пре веровати Момчилу Ђујићу који је сведок самог догађаја и који је оставио за то сведочење него некоме ко за своје приче нема ама баш нити један доказ, аргумент, документ.