14-09-2023, 08:56 PM
(14-09-2023, 08:35 PM)sagus Пише: Вејвода2 - Ништа ниси ни ти доказао нити изнео као доказ...Тврдиш да ниси љотићевац, а овамо оригинал ставове и реторику као и љотићевци. Ево ја на пример не верујем многим стварима које је Ђујић причао поготово деведесетих година, када је шуровао и са Драшковићем, па са Шешељем и да не набрајам...Лепо ти је Бенито написао око методологије...Ево да се надовежем па се надам да ћеш ово разумети..Ако не, онда заиста не знам шта да ти кажем, јер очигледно неке ствари не желиш и нећеш да разумеш.Него си се ухватио као пијан плота немаш доказ,немаш доказ... Постави доказ и да је то што причаш 100% потврђено, а тврдиш да имаш доказОставио сам један, ускоро качим и Ђујићево сведочење ,,И ја сам сведок “ , Србија , бр . 276/87 где детаљније говори о Николајевом говору над Љотићевим одром. (већ за пар дана је на форуму, док одем на село, док скенирам или фотографишем и тај документ) Дакле, ако износим нешто што је изјавио и оставио у сведочење Момчило Ђујић онда сам Љотићевац? А ако тврдим нешто што тврди Самарџић који нема доказа за своје тврдње онда нисам Љотићевац? (Ђујић сведок тврди да је Николај одржао говор, М.С оспорава говор без доказа и аргумената) Занимљиво...полако, нема места нервози, што се Драшковића и Шешеља тиче они су нажалост деведесетих преварили нашег војводу, а војвода их је касније разобличио (за Шешеља знам, за Драшковића нисам сигуран да ли га је Ђујић јавно нападао као и Шешеља) дакле Ви нападате Ђујића да је ,,шуровао“ са њима, нажалост ту је војвода само био наиван и искорићен, што је касније и сам признао, те мислим да није на месту нападати и пљувати војводу Ђујића због Драшковића и Шешеља, и Самарџић је био тада у добрим односима са њима (не знам сада какав је нити не желим да тврдим нешто што не знам) дакле, нека је у праву што се методологије тиче рецимо, а је л и поред тога можете да оспорите оно што је Ђујић изјавио, као нпр ово у вези шубаре коју је Дража послао Љотићу? https://www.linkpicture.com/q/ljotadjujicsvedocenje.jpg
Цитат:Историја „истраживање, знање које се стиче истраживањем“ или повест јесте наука o људима у времену.То је општи израз који се односи на прошле догађаје, као и на памћење, откривање, скупљање, организовање, представљање и тумачење информација о одређеним догађајима. Међутим, повест и историја нису баш идентични синоними, иако се тако чини. Повест је нешто што се заиста догодило и што је сто одсто потврђено, а историја је наша интерпретација повести. Повест је да се десио Косовски бој на Газиместану 1389. године, а предмет историје су одговори на питања: ко је учествовао, ко је победио, ко је издајник итд.
