[ZdravkoR]

Мени је најлепши онај у Лапову. У самом центру некако је најприближнији. Оно у билећи ја не знам на шта личи онај спомен парк четници с неким пушкама , а из њих свеће Боже ме сачувај. Овај у Ундруљи или Дражевини како је неки зову јесте естетски лош, али не треба заборавити да је управо тај споменик имао сличну судбину као и онај коме је намењен, зато је његова историјска улога значајна. To je споменик из 91 године, једна од првих, ако не рачунамо онај у селу Вукошићу код Шапва на имању Ђорђа Кнежевића. Тај споменик који је сада у Ундруљи  1992 је однесен у Вуковар, где се налазио до пада Славоније и Барање. Споменик је 1998, пребачен у Брчко, где је био до краја 2003. године. Тамо је више пута оштећен и једном рушен, а на крају је и законом забрањен јер је „вређао друге народе Дистрикта Брчко“. Заправо, уклоњен је на основу Закона о споменицима и симболима, према коме на јавним површинама не могу остати симболи и споменици за које не постоји сагласност сва три народа који живе у БиХ. Он је тада пребачен у село Ундруља код Вишеграда и ту је и данас, какав такав ипак представља један симбол борбе, и симбол страдања какав је и сам ђенерал Михаиловић, зато тај споменик од свих треба да има посебно поштовање. Овај у Београду није нешто естетски, али шта је ту је.

напред хтедох написати цвеће, а не свеће (за споменик у Билећи)