28-10-2023, 02:28 PM
Окупацију нико није решио "оловком", тј. гласањем.
Не би помогле ни "мирне демонстрације". Боли некога што ти шеташ улицама града. И ту бисмо још питали- помоћу које чаролије је могуће покренути Београџане да се жртвују ходањем за неке тако идеје "патриотизам", "српство", "Не дамо Косово", "Хоћемо владу националног спаса!" и сл.? Најдаље што су Београџани добацили је парола "Београд је свет!", која је иначе толико глупа да не значи ништа. А Београд је 1/3 Србије.
Дакле, решење би требало тражити негде где се подразумева "Триста храбрих".
Међутим, с обзиром на целокупно стање, у случају Србије 2023. требало би 300.000 храбрих.
Али, није ни то. Мораш имати неку војску из које би се изнедрило триста храбрих па да поведу остале. Зато Србија нема војску. Нема официра. Има пуњених птица, понека риба за гледање.
Нигде још није било да жандармерија и полиција дижу народне устанке. Они су више намењени да чувају народ од устанка. Нису дакле у опцији.
Кука и мотика су извршиле задатак. И та оружја су отишла у музеје.
Па да се и неким чудом ипак деси промена, опет треба спровести контрареволуционарне мере да би се друштво прочистило. Нема опоравка без:
- Лустрације
- Материјалне реституције
- Отварање политичких досијеа
- Обрт од школског система до Цркве
- Раздвајање државе и криминала
- Враћање војске
Ко и као то да уради? Где сте видели да мањина лустрира већину? Где да нађеш толике професоре и попове да замене партизане?
Шта још имамо на располагању?
Бојкот избора је имао смисла до сада. Више нема, зато што је цео пројекат уништења Србије ушао у терминалну фазу. Србија је морибунд.
Шта ми можемо да радимо, шта да будемо у таквом стању?
Нарикаче. Ето, то смо ми, и можемо да наричемо некажњено, ништа више од тога.
Уместо отпора, патриотизма, у Србији се разбуктава "антифашизам". Имају паре, имају логистику, држе универзитете под својом шапом. Титовци, и млади, и средњи, и стари, на сваком кораку. Њихов "антифашизам" је дрезденизам у новом оделу. Да ли је то нормално? Није. Апсолутно не! Јер, то је психопатија, болест, зло! Али, они цветају и бујају а не ми. Зато што су чувани, неговани и школовани без прекида од ономад, док су нас секли, секли и секли. Избројте колико нас је претекло, ево овде на пример.
Или, нека се Милосав Самарџић кандидује, да видио колико ће гласова прикупити?
Како би Милосав прошао, Боже ме прости, у политичкој утакмици са Миљаном и Станијом, да не набрајамо даље.
Немојте да се лажемо. Стање свести народа је тако форматирано не пропушта кроз филтере ништа сем онога што му до мозга допире са Националне фреквенције.
Шешељ на Сајму књига. Окружен црвеним четницима и руменим почетницима. Да ли је на Сајму књига синуо нови зрак патриотизма за којим толико жудимо? Цистерна амонијака сифилистичарског носа поново исијава патриотизам у животну околину?
Од тако исијаног патриотизма човек може да добије улкусни напад или да падне у дубоку депресију.
Шта ради Онај?
Хоће да извади из туршије Тому Николића. Најновија аквизиција му је и Милан Стаматовић из Чајетине.
О чему се ради?
Њему требају Србијанци, јер их слабо има на видљивим позицијама. Превише је бахато форсирао земљачку линију. Не ваља му међутим да у највећој издаји Србије у историји, у коначној издаји, не саучествују Србијанци. Хоће терет, колико год може, да скине са себе и својих кркана и навали Геџи на леђа.
Бошко, Вук, Милица су го удбашки патриота на тоочку.
Вучић је почео са излазном стратегијом, пошто ће на новим изборима доста тога морати да преда тзв. „проевропској опозицији“, тј. дрезденцима. Пре свега је у питању Београд који је финансијски Елдорадо за корумпирану политичку братију свих боја. Велики је то губитак, за СНС ненадокнадив. Има још градова који му нису сигурни. СНС ће ослабити и у Скупштини, ни ту више неће бити тако комотан. Мораће да уђе у труле комбинације са неком или неколиким фракцијама проевропљана, по Хиловој директиви. По истој директиви биће под притиском да се одрекне Дачића (и Вулина).
Његова позиција је све лабилнија, а не сме нагло да пропадне, може да се разлупа. Ко се још сећа „националног фронта“ који је бучно најављивао пре неколико месеци? Пропала ствар. Зато сад тражи алтернативна решења. Ако не прође са офуцаним Николићем и несигурним Стаматовићем, тражиће неке погодне нестраначке личности да га послуже…
Сви скупа, и све скупа, то је национална контрабанда у јадним комбинацијама око голог политичког преживљавања, без трунке државотворне идеје. Народ је претворен у стоку ситнозубу, која се више ништа не пита.
Не би помогле ни "мирне демонстрације". Боли некога што ти шеташ улицама града. И ту бисмо још питали- помоћу које чаролије је могуће покренути Београџане да се жртвују ходањем за неке тако идеје "патриотизам", "српство", "Не дамо Косово", "Хоћемо владу националног спаса!" и сл.? Најдаље што су Београџани добацили је парола "Београд је свет!", која је иначе толико глупа да не значи ништа. А Београд је 1/3 Србије.
Дакле, решење би требало тражити негде где се подразумева "Триста храбрих".
Међутим, с обзиром на целокупно стање, у случају Србије 2023. требало би 300.000 храбрих.
Али, није ни то. Мораш имати неку војску из које би се изнедрило триста храбрих па да поведу остале. Зато Србија нема војску. Нема официра. Има пуњених птица, понека риба за гледање.
Нигде још није било да жандармерија и полиција дижу народне устанке. Они су више намењени да чувају народ од устанка. Нису дакле у опцији.
Кука и мотика су извршиле задатак. И та оружја су отишла у музеје.
Па да се и неким чудом ипак деси промена, опет треба спровести контрареволуционарне мере да би се друштво прочистило. Нема опоравка без:
- Лустрације
- Материјалне реституције
- Отварање политичких досијеа
- Обрт од школског система до Цркве
- Раздвајање државе и криминала
- Враћање војске
Ко и као то да уради? Где сте видели да мањина лустрира већину? Где да нађеш толике професоре и попове да замене партизане?
Шта још имамо на располагању?
Бојкот избора је имао смисла до сада. Више нема, зато што је цео пројекат уништења Србије ушао у терминалну фазу. Србија је морибунд.
Шта ми можемо да радимо, шта да будемо у таквом стању?
Нарикаче. Ето, то смо ми, и можемо да наричемо некажњено, ништа више од тога.
Уместо отпора, патриотизма, у Србији се разбуктава "антифашизам". Имају паре, имају логистику, држе универзитете под својом шапом. Титовци, и млади, и средњи, и стари, на сваком кораку. Њихов "антифашизам" је дрезденизам у новом оделу. Да ли је то нормално? Није. Апсолутно не! Јер, то је психопатија, болест, зло! Али, они цветају и бујају а не ми. Зато што су чувани, неговани и школовани без прекида од ономад, док су нас секли, секли и секли. Избројте колико нас је претекло, ево овде на пример.
Или, нека се Милосав Самарџић кандидује, да видио колико ће гласова прикупити?
Како би Милосав прошао, Боже ме прости, у политичкој утакмици са Миљаном и Станијом, да не набрајамо даље.
Немојте да се лажемо. Стање свести народа је тако форматирано не пропушта кроз филтере ништа сем онога што му до мозга допире са Националне фреквенције.
Шешељ на Сајму књига. Окружен црвеним четницима и руменим почетницима. Да ли је на Сајму књига синуо нови зрак патриотизма за којим толико жудимо? Цистерна амонијака сифилистичарског носа поново исијава патриотизам у животну околину?
Од тако исијаног патриотизма човек може да добије улкусни напад или да падне у дубоку депресију.
Шта ради Онај?
Хоће да извади из туршије Тому Николића. Најновија аквизиција му је и Милан Стаматовић из Чајетине.
О чему се ради?
Њему требају Србијанци, јер их слабо има на видљивим позицијама. Превише је бахато форсирао земљачку линију. Не ваља му међутим да у највећој издаји Србије у историји, у коначној издаји, не саучествују Србијанци. Хоће терет, колико год може, да скине са себе и својих кркана и навали Геџи на леђа.
Бошко, Вук, Милица су го удбашки патриота на тоочку.
Вучић је почео са излазном стратегијом, пошто ће на новим изборима доста тога морати да преда тзв. „проевропској опозицији“, тј. дрезденцима. Пре свега је у питању Београд који је финансијски Елдорадо за корумпирану политичку братију свих боја. Велики је то губитак, за СНС ненадокнадив. Има још градова који му нису сигурни. СНС ће ослабити и у Скупштини, ни ту више неће бити тако комотан. Мораће да уђе у труле комбинације са неком или неколиким фракцијама проевропљана, по Хиловој директиви. По истој директиви биће под притиском да се одрекне Дачића (и Вулина).
Његова позиција је све лабилнија, а не сме нагло да пропадне, може да се разлупа. Ко се још сећа „националног фронта“ који је бучно најављивао пре неколико месеци? Пропала ствар. Зато сад тражи алтернативна решења. Ако не прође са офуцаним Николићем и несигурним Стаматовићем, тражиће неке погодне нестраначке личности да га послуже…
Сви скупа, и све скупа, то је национална контрабанда у јадним комбинацијама око голог политичког преживљавања, без трунке државотворне идеје. Народ је претворен у стоку ситнозубу, која се више ништа не пита.