04-12-2023, 05:10 PM
Закључак Лазара Слепчева преносим у целости:
Цитат:
"Да ли је подела на четнике и партизане данас могућа?
По моме суду она није апсолутно могућа, јер оно што је било четничко, што је било монархистичко- то је или побијено у одмаздама.... Дакле, она интелигенција која је уништавана и истребљивана током октобра '44 и у месецима и у годинама касније. Дакле, то је била она клица, онај нуклеус из кога је могло да се гради један концепт друштва који би био заснован на оним принципима или сличним принципима на којима је била функционисана Краљевина Србија па потоња Краљевина СХС и Југославија. Дакле, тај нуклеус су ови црвени јакобинци успели на неки начин да сасеку у корену. Добар део је успео да се домогне земаља Запада и да емигрира као политичка емиграција. Њихови потомци су већ асимиловани у државама у које су њихови преци стигли, и све у мањој мери имају осећај припадности том неком српском сентименту.
Ово што ми данас препознајемо као "поделу Срба на четнике и партизане" подела је све више с једне стране на истинске и екстремне партизане кроз деловање и у облику тзв. "друге Србије" или тог аутошовинистичког фактора и онога што је изникло из Ћосићевог шињела или покушава на неки начин, копрца се да из њега изађе. Али и једна и друга концепција су суштински оковане и заробљене управо том комунистичком републиканском омчом која не допушта да се неко српско становиште, национално, демократско, културно, пристојно, европско и светско, формира и заживи и да покуша да се развија као нови концепт који би можда тај неки изворни, стари српски дух могао да врати самоме себи. Тако да ово што себе данас назива "четницима" својим манифесним телом и својим чињењем све више подражава критике које долазе са оне друге стране, јер се појављује у том фоклорном булајићевском смислу брадатих, запуштених гибаничара. А опет, с друге стране да кажемо да две фракције унутар комунистичке партије одигравају, да употребим фудбалски појам "дупле пасове" између себе. И перманентно у културном, политичком и у сваком другом смислу Србију и даље покушавају да задрже у властитим канџама.
Тако да оно што би требало да се "мири" нема играча на другој страни. Он је уништен. Он је на неки начин историјски већ збрисан пре 80 година. А ова потреба, јавно прокламована о "измирењу једних и других" је више, да кажемо, та нека прича из тог принципа "дуплог паса" унутар комунистичких фракција које на сваки начин покушавају да одрже себе као нека врста, условно речено "српске" дубоке државе и да контролише све процесе који нам се дешавају."
Цитат:
"Да ли је подела на четнике и партизане данас могућа?
По моме суду она није апсолутно могућа, јер оно што је било четничко, што је било монархистичко- то је или побијено у одмаздама.... Дакле, она интелигенција која је уништавана и истребљивана током октобра '44 и у месецима и у годинама касније. Дакле, то је била она клица, онај нуклеус из кога је могло да се гради један концепт друштва који би био заснован на оним принципима или сличним принципима на којима је била функционисана Краљевина Србија па потоња Краљевина СХС и Југославија. Дакле, тај нуклеус су ови црвени јакобинци успели на неки начин да сасеку у корену. Добар део је успео да се домогне земаља Запада и да емигрира као политичка емиграција. Њихови потомци су већ асимиловани у државама у које су њихови преци стигли, и све у мањој мери имају осећај припадности том неком српском сентименту.
Ово што ми данас препознајемо као "поделу Срба на четнике и партизане" подела је све више с једне стране на истинске и екстремне партизане кроз деловање и у облику тзв. "друге Србије" или тог аутошовинистичког фактора и онога што је изникло из Ћосићевог шињела или покушава на неки начин, копрца се да из њега изађе. Али и једна и друга концепција су суштински оковане и заробљене управо том комунистичком републиканском омчом која не допушта да се неко српско становиште, национално, демократско, културно, пристојно, европско и светско, формира и заживи и да покуша да се развија као нови концепт који би можда тај неки изворни, стари српски дух могао да врати самоме себи. Тако да ово што себе данас назива "четницима" својим манифесним телом и својим чињењем све више подражава критике које долазе са оне друге стране, јер се појављује у том фоклорном булајићевском смислу брадатих, запуштених гибаничара. А опет, с друге стране да кажемо да две фракције унутар комунистичке партије одигравају, да употребим фудбалски појам "дупле пасове" између себе. И перманентно у културном, политичком и у сваком другом смислу Србију и даље покушавају да задрже у властитим канџама.
Тако да оно што би требало да се "мири" нема играча на другој страни. Он је уништен. Он је на неки начин историјски већ збрисан пре 80 година. А ова потреба, јавно прокламована о "измирењу једних и других" је више, да кажемо, та нека прича из тог принципа "дуплог паса" унутар комунистичких фракција које на сваки начин покушавају да одрже себе као нека врста, условно речено "српске" дубоке државе и да контролише све процесе који нам се дешавају."
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М