04-12-2023, 09:25 PM
Та опозиција и сви ти одбори из деведесетих година били су амортизација народне воље да склони комунизам и живи у нормалној држави. Све те опозиционе странке, пре свих њихове вође, ту су и постављени да режим не буде смењен. Наравно, сами чланови нису за то ништа били криви, па чак и већина функционера није знала за тај договор. А не зна изгледа ни данас.
У данашње време, само је све до краја огољено. Ови "опозиционари" чак и не крију да су им чланови странке класичан вишак. У томе их подржава и власт, која их је и направила. Ово што је написао Мекензи, у вези трошкова неког општинског одбора, пре свега, није тачно. Свака парламентарна странка, која има посланике у Скупштини Србије, има право на простор у свакој општини у Србији, по цени од свега 10% од тржишне. Да не говоримо да странке добијају новац из буџета за кампању, а и после избора кад пређу цензус, па годишње за сваког посланика.... Дакле, оне лагано могу да имају инфраструктуру у свакој општини. Али, оне то не желе. Два су разлога што оне немају одборе по Србији: 1. зато што народ није препознао код њих искрену жељу за обарањем режима 2. страх од овакве власти, која користи удбашке методе застрашивања, нарочито по унутрашњости, а од које опозиција не уме или неће да их заштити.
Све у свему, опозиција код нас није демократска институција.
Није се формирала слободном вољом појединаца који су се ујединили око одређене идеологије, него их је произвела власт, или боље речено, пара-власт која их контролише, упућује и координира у њиховој стратешкој делатности.
Наравно, међу свима из опозиције и данас, налазе се људи, и то у свим познатијим странкама, који су искрено против власти и уопште оваквог организовања државе. Чак има и оних којима је читава странка таква, укључујући и руководство. Али, већ више од 15 година, једна велика сила дефинисала је центре моћи у политичком свету у Србији и од тога, као што видимо, и данас не одустаје. Због те опсене прави опозиционари и не долазе у први план.
Зато и даље стојим на становишту да опозиција чини све да не дође на власт.
Плаше се "вође" опозиције, плаше се Овај, плаше се стране силе, а што је најважније - плаше се шта би радили кад би стварно дошли на власт. Зато је боље овако. Јес досадно, јес не ваља ништа, али - лепа пара.... А и нико те не дира.
У данашње време, само је све до краја огољено. Ови "опозиционари" чак и не крију да су им чланови странке класичан вишак. У томе их подржава и власт, која их је и направила. Ово што је написао Мекензи, у вези трошкова неког општинског одбора, пре свега, није тачно. Свака парламентарна странка, која има посланике у Скупштини Србије, има право на простор у свакој општини у Србији, по цени од свега 10% од тржишне. Да не говоримо да странке добијају новац из буџета за кампању, а и после избора кад пређу цензус, па годишње за сваког посланика.... Дакле, оне лагано могу да имају инфраструктуру у свакој општини. Али, оне то не желе. Два су разлога што оне немају одборе по Србији: 1. зато што народ није препознао код њих искрену жељу за обарањем режима 2. страх од овакве власти, која користи удбашке методе застрашивања, нарочито по унутрашњости, а од које опозиција не уме или неће да их заштити.
Све у свему, опозиција код нас није демократска институција.
Није се формирала слободном вољом појединаца који су се ујединили око одређене идеологије, него их је произвела власт, или боље речено, пара-власт која их контролише, упућује и координира у њиховој стратешкој делатности.
Наравно, међу свима из опозиције и данас, налазе се људи, и то у свим познатијим странкама, који су искрено против власти и уопште оваквог организовања државе. Чак има и оних којима је читава странка таква, укључујући и руководство. Али, већ више од 15 година, једна велика сила дефинисала је центре моћи у политичком свету у Србији и од тога, као што видимо, и данас не одустаје. Због те опсене прави опозиционари и не долазе у први план.
Зато и даље стојим на становишту да опозиција чини све да не дође на власт.
Плаше се "вође" опозиције, плаше се Овај, плаше се стране силе, а што је најважније - плаше се шта би радили кад би стварно дошли на власт. Зато је боље овако. Јес досадно, јес не ваља ништа, али - лепа пара.... А и нико те не дира.