[Бенито]

Ајде да скратимо процедуру, пошто ми заиста не пада на памет да трошим време на умотворине Овај. 
Несторовић и ад хок група око њега је измишљена и подржана од Овај. Зато се ти људи годинама појављују и пропагирају не само на ТВ Хепи и Пинк, него и на сличним телевизијама попут ТВ Курир, ТВ Информер и сличних који су основани и под апсолутном контролом Овај, али и на интернет телевизијама које су наводно опозиционе, а међу којима предњачи Балкан инфо.
Шта је циљ што је Овај измислио и практично гурнуо Несторовића у Скупштину ?
Наравно, да се десница, или наводна десница, држи под контролом. Разбијањем уједињења деснице, иза које је директно стајао Овај, отворила се могућност да се ангажују ови лажни десничари и уведу у парламент, где ће наводно бити опозитни према Вучићевој власти. Само што га никада поменути неће, као што га никада нису поменули ни на својим бескрајним гостовањима на ТВ Хепи, али ни на другим каналима на којима су гостовали. 
Овај вуче потезе из искустава које је видео и стекао у време владавине Слободана Милошевића. То се види готово из сваког његовог потеза. Несторовић је заправо Шешељ из 1991. године. То је игра удбе да постави "омиљеног опозиционара".
Тих 11 или 12 људи који су основали покрет "МИ - глас народа" су на стотине начина везани за режим. Наравно да нећу наводити све те везе, јер то нема на линковима. Углавном, сазнаће се све то у међувремену, када буде требало, тада ће их Овај сам разобличавати. Ако буде потребно.... Јер, верујем да ће они бити послушни од првог дана. 
То је цела прича око Несторовића и МИ. Испод сваког нивоа ми је у 21-ом веку да се бавим и Овај, а камоли његовим полтронима. 
Са овим постом је моја прича о Несторовићу завршена.
Тема је Овај.

Ајде, да у наставку оставим и коментар целих ових избора, па да се више не изјашњавам по овом питању:
Дакле, прво питање које се поставило када је Овај неуставно тражио од Владе да затражи распуштање Скупштине, а када је Влада поднела неуставни предлог за распуштање Скупштине, а Скупштина се неуставно распустила, поставило се питање:
ЗАШТО ОВАЈ ТРЕБАЈУ ОВИ ИЗБОРИ?
Друго питање:
Зашто тзв опозиција пристаје да изађе на неуставно расписане превремене изборе када су сами поставили услове који морају бити предузети пре евентуалних избора
У одговору на ова два питања крије се читава тајна око ових избора и тренутних постизборних догађаја:
Пред Србијом, већ почетком 2024. године, налазе се тешке одлуке. Србија ће, под притиском Запада, морати да аминује Француско-немачки споразум и да крене у његову потпуну имплементацију, да заоштри своје односе са Русијом, а вероватно и да дође до још неких "напредака" у односу са Западом. Не би да прејудицирам, али бојим се да Србију чекају догађаји о којима се уопште није причало у јавности. Не треба, дакле, заборавити да се у следећој години очекује завршетак рата у Украјини, као и председнички избори у САД. Србија све те догађаје није могла дочекати са Скупштином која је имала састав као у претходном сазиву. 
Дакле, већ сам о томе писао када су избори расписани, потребно је да Србија има двотрећинску еурофанатик већину у Скупштини. Како сада ствари стоје, Овај је успео да различитим инжењеринзима то подигне скоро на 4/5 сазива у новом сазиву Скупштине. 
Што се тиче другог питања:
Пролевичарска тзв опозиција пристала је на изборе без испуњења услова које су сами тражили, зато што су, очигледно, имали гаранцију да ће добити власт у Београду. Односно, да ће бити испуњена воља грађана Београда. Ту гаранцију су, вероватно, добили и од странаца и од Овај.
Међутим, Овај зна за једно 5-6 огромних инвестиција које чекају град Београд, а пошто је познат по алавости, није му падало напамет да препусти Београд. Зато је и преварио. Запад као запад, хоће да помогне својим пуленима из опозиције, али они морају да покажу жељу и снагу да се изборе и да освоје власт у Београду. 
То је, у кратким цртама, цела прича о изборима у Србији.
Неки мисле и да има позитивних ствари. Рецимо, да је време да се десница редефинише у пуном обиму. По мом мишљењу, то је илузија док год се не реши главно питање од свих питања у Србији, а то је развлашћивање ванинстутуционалних центара моћи у Србији.
А то ће се тешко решити без много одлучности, а изгледа и много жртве.