04-01-2024, 03:02 PM
Демократија и хришћанство - најбоља комбинација
"Хришћанство и демократија се допуњују. Хришћанство обезбеђује демократији систем веровања који интегрише њену бригу за слободу и одговорност, индивидуалност и заједницу. Демократија обезбеђује хришћанству систем владавине који балансира његову бригу за људско достојанство и изопаченост, друштвени плурализам и напредак. Ова комплементарност је спојила хришћанство и демократију и поставила хришћанство у авангарду раних модерних демократских револуција на Западу и новог таласа демократских револуција које се дешавају широм света.
Хришћанство и демократија, међутим, такође изазивају једно друго. Посвећеност демократије верској слободи отвара нове могућности хришћанству и изазива цркву да прошири своју мисију и службу. Посвећеност демократије верској једнакости приморава хришћанство да стане на своје ноге и равноправно са свим другим религијама. Њен опстанак и раст морају се окренути уверљивости своје речи, а не принуди мача, на вери својих чланова, а не на сили закона. Хришћанство, заузврат, мора да изазове демократију да прошири свој режим против тирана и аутократа, и да потврди своје инхерентно обећање за мир, правду и бољи живот за све. Хришћанство такође мора да изазове демократију да се реформише. Демократија је у свом кратком животу похранила многе идоле - поносне култове напретка и слободе, слепа веровања материјализма и технологизма, очајне вере агностицизма и нихилизма. Демократија је учинила много да подстакне вулгарну индустријализацију која смањује и људска бића и природне ресурсе на заменљиве и потрошне економске јединице. Учинила је много да осиромаши ионако сиромашне, да маргинализује ионако маргиналне, да експлоатише већ експлоатисане -- све време обећавајући им бољи живот. Хришћанство мора да ради на томе да истерује идоле демократије и да непрестано тера демократију да се сама очисти и реформише".
https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?...id=1851123
"Хришћанство и демократија се допуњују. Хришћанство обезбеђује демократији систем веровања који интегрише њену бригу за слободу и одговорност, индивидуалност и заједницу. Демократија обезбеђује хришћанству систем владавине који балансира његову бригу за људско достојанство и изопаченост, друштвени плурализам и напредак. Ова комплементарност је спојила хришћанство и демократију и поставила хришћанство у авангарду раних модерних демократских револуција на Западу и новог таласа демократских револуција које се дешавају широм света.
Хришћанство и демократија, међутим, такође изазивају једно друго. Посвећеност демократије верској слободи отвара нове могућности хришћанству и изазива цркву да прошири своју мисију и службу. Посвећеност демократије верској једнакости приморава хришћанство да стане на своје ноге и равноправно са свим другим религијама. Њен опстанак и раст морају се окренути уверљивости своје речи, а не принуди мача, на вери својих чланова, а не на сили закона. Хришћанство, заузврат, мора да изазове демократију да прошири свој режим против тирана и аутократа, и да потврди своје инхерентно обећање за мир, правду и бољи живот за све. Хришћанство такође мора да изазове демократију да се реформише. Демократија је у свом кратком животу похранила многе идоле - поносне култове напретка и слободе, слепа веровања материјализма и технологизма, очајне вере агностицизма и нихилизма. Демократија је учинила много да подстакне вулгарну индустријализацију која смањује и људска бића и природне ресурсе на заменљиве и потрошне економске јединице. Учинила је много да осиромаши ионако сиромашне, да маргинализује ионако маргиналне, да експлоатише већ експлоатисане -- све време обећавајући им бољи живот. Хришћанство мора да ради на томе да истерује идоле демократије и да непрестано тера демократију да се сама очисти и реформише".
https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?...id=1851123