[Бенито]

Носио сам униформу и оружје у више наврата - војска, војне вежбе, рат - и не видим затшто не бих причао о томе?
Намеран сам да снимим емисију о учешћу у рату 1999. А ако да Бог - и играни филм. Убеђен сам да треба да остане забележено то што је моја генерација доживела и преживела. Такође верујем да сам стекао нека искуства, па их зато делим. Основно је: обука од 4 месеца нема сврхе. Посебно, да се неко промени, да постане бољи човек, за 4 месеца... не знам шта да кажем на то, тотално је апсурдно.
Знам наравно за Лукачевића и остале, али имали су вежбе сваке године - по месец дана чини ми се - а што је важније, тада су прилике биле другачије. Сви су били у бољој кондицији него данашње генерације. Најзад, тада је обука била мање захтевна. Данас има много више технике.
Остајем при томе да војна обука мора трајати 2 године. Да се морају подићи плате и уопште поправити услови за војску.
На трагу тога што ви заступате, мислим да држава треба поспешити отварање спортских друштава свих врста, а посебно стрељачких дружина, треба да омасови ловачка удружења, планинаре, итд. Треба да се драстично унапреди и прошири спортска медицина. Рецимо мени је тај спортски лекар био практично најважнији до сада - његове контроле, савети и смернице (којих се и данас држим). Он је иначе докторирао на теми кондиција српских студената и финских пензионера, поређење на великом узорку. Наравно да потоњи имају бољу кондицију. Јер Финци имају развијенију масовну спортску културу, биатлон пре свега. Узгред, кондиција не може да се подигне за четири месеца, а она је услов за војну обуку.
Опет, за подизање борбене готовости најважнија је борба против корупције. А за то обнова судства на ниво пре 1941.
Дуга тема.
Све у свему, мислим да нисте у праву.

Ајде да поновим, пошто очигледно није јасно, и нећу се више укључивати на овој теми.
Не треба да причаш о овој теми зато што су Ти искуства погрешна. Као и сваком ко је сазнања о војсци стекао у ЈНА. То је била, и по својим узусима и по својој улози, била војна установа, или војска, ако хоћеш, која је имала задатак који требала имати аустроугарска војска на тлу окупиране Србије, да су победили у Првом светском рату. (Само што је било - мало морген).
Као што знаш, као што је Ана написала у оном тексту о САНУ, о историјским институтима, о Филозофском факултету универзитета у Београду, као примерима, све установе у Брозовој Југославији су ПРЕУМЉЕНЕ.
Тако је било и у ЈНА. 
ЈА, па од 1953, ЈНА је била готово преписана Црвена армија. Иако је дошло до "разлаза" са источним блоком. Мале су корекције урађене. Војна академија, начин обуке официра, подофицира, уређење јединица, посебно обавештајна и партијска одељења унутар и најмањих јединица, а поготово по корпусима и армијама, били су уређени по класичном стаљинистичком принципу где је, на врху, важнији био командант КОС и Безбедносне службе у Генералштабу него начелник Генералштаба. И тако по дубини, у целој хијерархији.
Сам начин регрутовања, пријем и обука регрута, и начин њиховог учешћа у евентуалном рату, био је постављен до детаља на принципима Црвене армије.
Све туђе, апсолутно све у нескладу са менталитетом и идентитетом српског народа. Зато су Срби гајили одбојност према ЈНА. 
И зато се о ЈНА треба ћутати - кад већ нико нема снаге да јавно каже да су српски младићи служили војску, више деценија, у ОКУПАТОРСКОЈ војсци.
Истине јесу тешке - али су лековите!
Што се тиче увођења или не војног рока, ако заборавимо све разлоге које сам горе навео, а тичу се државног и народног легитимитета владајућег режима, а што је темељно питање пре било какве расправе на ову тему, поставља се и низ логичних питања:
1. Који и чији наставни план и програм користе за образовање официра данас на Војној академији?
2. На којим принципима би била устројена војска у будућности ако би прешла у статус стајаће војске са регрутним снагама?
3. На којим принципима је постављена обука регрута коју би служили млади Срби?
Пошто је одговор, ВАЉДА, свима јасан, долазимо до логичног закључка:
Војска Србије, устројена по моделу војсци НАТО, са укљученим регрутним саставом, по принципу сличном као у ЈНА, имала би обуку регрута преписани из неке од војски које чине НАТО, без икакве интервенције српске науке, ни минималне, која би опет била - СТРАНА ВОЈСКА НА ТЛУ Србије, а коју Срби служе и признају као своју. И надајући се у њену помоћ у безбедности. Помоћ која никада неће стићи.
Другим речима:
Прича о "враћању служења војног рока" у Србији не само да је политичка манипулација за потребе дневне политике, него је, ако неким чудом и прође, прилика да се васпостави ЈНА у телу Војске Србије, односно да се још једном потврди главни мото некадашњег начелника Генералштаба ЈНА, генерала армије Николе Љубичића:
И ПОСЛЕ ТИТА - ТИТО!