[Ђорђе Ивковић]

ексрежисер -
Значи опет ништа не ваља?


Ал ова је добра:не ваља Антонић.Човек се животно посветио феномену аутошовинизма,и грађанске деструкције,убија и власт а посебно опозицију к'о прутем,константно под притисцима и претњама,никад се није продао.И не ваља.Шоу.

Али ваља Мариника..,

Ти си грбави Вучићев кортеш, па ти ти је једини критеријум одбрана најгорег велеиздајника и гурбета који је газио мучену моју Србију.

Да си мало опрезнији, прегледао бих шта пишем, па не би лупетао.
Елем, мени ваља Маруника..."... Е, јадни Бизону. Имаш саму једну страницу назад шта како коментаришем Маринику. Но, ево ти оригинал...
"ОТВОРЕНИ ПРЕЛОМ КАРАКТЕРА"

https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2023...st_31.html

А зашто је Вучић непријатељ Србије? Зашто га ја мрзим као и сваког другог окупатора?

Па ево, ово сам ја лично регистровао пре осам година. Досадило ми касније да скупљам његове свињарије. Постало је непрегледно. А може се замислити шта је још учинио у даљем току, да попамти све не може нико.

Током кампање за изборе 2014. Вучић је наглашавао да ће се „залагати за формирање слободних индустријских зона и за запошљавање бар око 100.000 људи који тренутно раде `на црно`“, обећавајући „да гарантује да се стечена права пензионера неће умањивати“, односно „да без обзира на то какве ће се реформе спроводити – у пензије не дам да се дира!“.

Такође је објавио: „Хоћемо да 2015. и 2016. сви људи у Србији виде да можемо боље и даље, да будете поносни на своју земљу. Хоћемо да имамо другачију, нормалну Србију“.

Но, пошто је, 16. марта 2014. године, од бирача – како је и тражио – добио „пун мандат“ и апсолутну скупштинску већину, Вучић је у наредне две године радио некако све другачије од онога што је у кампањи говорио. Тако је он:
– смањио пензије, као и плате у просвети и здравству, обарајући животни стандард стотинама хиљада домаћинства;
– увећао јавни дуг земље за петину (са 20 на 24 милијарде евра);
– непрестано величао протестантизам и критиковао „Небеску Србију“, оптужујући нас да смо лењи и да волимо „самоуправни социјализам“, због чега се мора под хитно приватизовати све што је у Србији још вредно;
– покушао да прода Телеком, најавио продају београдског аеродрома Турцима, објавио продају ПКБ-а;
– непрестано померао рок када ће нам бити боље, од „краја 2014. године“, па је сада стигао до краја 2017. године;
– направио праву државну границу према Косову, потписао „Брисел 2“ којим се предаје Север Косова Приштини, инсинуирао да су децу у кафићу Панда (1999) убили српски агенти;
– отворио састанак европског огранка Трилатерале, једном недељно се састајао са америчким амбасадором, звао амбасадора ЕУ да седи на састанцима владе, тако водио „косовску политику“ и „економске реформе“ да је стално примао похвале из Вашингтона и Брисела, од ММФ-а и Светске банке, од Петра Луковића и Соње Бисерко…;
– уприличио геј параду, одобрио промену имена сто година старе новопазарске школе „Растко Немањић“ у „Шеик Калифа бин Зајед ел Нахјан“, најавио законску забрану родитељског кажњавања деце, а његов министар најавио је и избацивање веронауке из школа;
– угушио сваку критичку мисао у главним медијима, таблоидизовао политичко информисање путем својих испостава (Информер, ТВ Пинк), скоро сваке недеље давао дуг ТВ интервју – монолог од сат-два, уз истовремене жалопојке како су сви медији против њега;
– подржавао Мила Ђукановића, посетио Сребреницу током обележавања „српског геноцида“ и поклонио јој пет милиона евра, саучествовао у гушењу Републике Српске;
– за „највећи дан у српској историји“ прогласио отварање поглавља за приступање ЕУ, сложио се са захтевом из Брисела да Србија не сме користити санкције Русије да би повећала извоз у ту земљу;
– непрестано нападао некакве тајкуне и организовао медијске акције хапшења корупционаша, али ни после четири године ниједан тајкун и ниједан корупционаш нису осуђени; штавише, Цане Суботић данас је законски чист и угледан грађанин нашег друштва.

Тако је то било 2014. и 2015. године. А онда, после „шпанске серије од државног удара“, наводне дестабилизације владе, преко „новинарке која ће објавити да је праћена“, дођосмо и до недавног звиждука у Арени на помен Вучићевог имена. Након тога премијер се баш наљутио.
И опет смо, у јануару, само овога пута 2016. године, имали састанак естаблишмента СНС-а; и опет смо имали Вучића који је одлучио да провери вољу народа; и опет смо имали причу о „друштвеном сукобу који блокира реформе“, о „отпору бивше лоше власти и лажне елите“: и опет смо имали заклињање у „борбу против корупције, тешку и напорну, сваког дана“ и захтев да се од народа добије „пун четворогодишњи мандат“; и опет смо имали „вишеминутни аплауз“, штавише, „када је (Вучић) обелоданио да је за изборе, Велика сала театра `Мадленијанум` је експлодирала. Неки од делегата СНС-а љубили су се и грлили, други су ову одлуку много пута поздравили повиком `браво`, док су поједини, као у навијачком заносу, запевали `још једна победа и титула`”.
И опет ћемо, ван сваке сумње, имати кампању препуну обећања о фабрици микропроцесора, вредној „четири милијарде евра“, о Мерцедесовој фабрици аутобуса, о фабрици ракета „Атлас“, о фабрици ауто-делова у Обреновцу, о Боинговој фабрици, највећој у Европи; слушаћемо приче о стотинама милиона евра бесповратне помоћи из Брисела, о милијардама евра нових, страних инвестиција, о „значајном“ расту плата и пензија до краја следеће године, а о просечној плати од 500 евра „негде за две године, око Светог Николе“, о прузи којом ће се у Нови Сад стизати за 35 минута и о аутопуту којим ће се до Чачка путовати само за 58 минута, о томе да ће Србија ускоро изградити најмодерније школе и болнице, набавити најбрже возове и хеликоптере, купити најјаче ракете, отворити бар седам силиконских долина за производњу чипова, делова за мобилне телефоне и склопке за наш оригинални производ, српски торпедни чамац – речни разарач „Александар“….

И ти таквога браниш, јадни Бизону?!