[Николај]

Колико се сећам никада нисмо имали овакав топик. Тема су нехотична саморањавања бораца са смртним исходом или убиства других бораца несрећним случајем. Навешћу неколико најпознатијих примера, а ако неко зна и за друге нека напише.


Мирко Марић, један од браће Марић и уједно један од најпознатијих устаника са Тромеђе погинуо је септембра 1942. неопрезним руковањем својим аутоматом.



Марићева биографија:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%...0%B8%D1%9B

Сахрањен је на гробљу у кланцу Беговац у Зрмањи 28. септембра 1942. поред цркве Свете Тројице






Поручник Слободан Ковачевић из Церског корпуса (означен под 3 на слици), погинуо је јесени 1944. када је приликом искакања из возила опалио његов "Томпсон" и усмртио га:



еговац, поред цркве Свете Тројице, 28. септембра 1942ђ. године. 


Током борби против комуниста у Западној и Југозападној Србији пролећа 1944. учествовала је и 1. жичка бригада Другог равногорског корпуса, којом је командовао капетан Милорад Васић. Сведок, припадник те јединице, описује овај случај:

"Калабић са својом гардом стиже да нас замени после три дана непрекидне борбе. Он настави гоњење партизана ка Дрини, а ми се у једној кафани на Варди спремамо за дуго очекивани одмор. Скидамо ранце и пушке одлажемо уза зид. Нечија пушка клизну низ зид, удари у митраљез и од силине удара уследило је испаљивање метка који се налазио у цеви пушке. Од овог метка погибоше двојица бораца из I. батаљона. На вратима се појављује Васић. Ми се склањамо с пута. Он издигнуте главе корача војничким кораком, долази до мртвих другова, стаде мирно и поздравља. Низ образе му лију сузе, оне праве, родитељске сузе. Пет минута је плакао, онда отпоздрави, окрете се и упита:
- Чија је пушка?
Из гужве се издвоји човек са кокардом, стаде испред Васића, поздрави га, па рече:
- Моја пушка, моја браћа и другови.
- Откуд метак у цеви?
- Заборавио сам да пушку испразним.
Васић је и даље пиљио у њега, брада му је подрхтавала, а низ образе сливале су се сузе.
- Мој метак уби моје другове и ваш метак потрошите за мене - додаде човек који не беше кукавица, већ човек који је сам себи пресуђивао.
Још неколико тренутака се у очи гледаше, па Васић пресуди другачије:
- Два човека одоше, трећег треба сачувати. Несрећан случај!" Драган Марковић, Под заставом Другог равногорског корпуса, Погледи Крагујевац, 2001.