08-04-2024, 08:43 AM
Увод
Наш човек је био међу пионирима у области истраживања фисије и ланчане реакције. Конкретно, 1939. године је, између осталог, учествовао у мерењу ефикасног пресека неутрона у вези са фисијом урана, а то је основа за прорачуне ланчаних реакција у нуклеарним реакторима и нуклеарном оружју. Интересано је да је све то радио на Институту Кири. Можда би добио и Нобелову награду са Иреном Жолио да није избио 2. светски рат. Будући да је био члан КПЈ, након рата је отишао у СССР, где је радио са нобеловцем Капицом. Након повратка у Југославију оснива "Винчу". Винча има два реактора - већи је престао са радом у Орвеловој години, дочим је мањи вероватно још у функцији. Ја га видео својим очима пре двадесетак година и чуо својим ушима пуцкетање на ГМ детектору. За време Ђинђићеве владе, тога се вероватно сви сећате, организовано је враћање нуклеарног горива у Русију, одакле је и долазило за време Титоизма. До неког тренутка ми смо имали стручњаке који су били у стању да направе струју из реактора, као и бомбу која би могла да експлодира након неконтролисане ланчане реакције. На ЕТф-у је постојао смер "Медицинска и нуклеарна техника", који је у току транзиције преименован у "Биомедицински и еколошки инжењеринг", што звучи педерски најблаже речено.
Разрада
Онај ко има нуклеарни реактор може да направи нуклеарну бомбу. Па и термонуклеарну, зашто да не. Под условом да му странци не убијају свако мало нуклеарне физичаре. Осим овог малог реактора у Винчи, месецима се већ шапуће да постоји барем још један реактор на територији авнојевске Србије. Локација - рударскометалуршкикомбинатбор. Што и јесте логично, јер зашто би наши поуздани партнери из далеке али пријатељске Кине зависили од нашег непоузданог електроенергетског система.
Да скратим. Да би неко правио струју из енергије атомског језгра мора да реши следеће проблеме - нуклеарно гориво, стручни кадар и одлагање нуклеарног отпада. Ми тренутно немамо решење ни за један од ова три проблема. Французи имају одговор на сва три питања.
Што се тиче стручног кадра и менаџмента будуће потенцијалне нуклеарке постоје две опције. Прва опција је - стручњаци из иностранства. Друга опција је - наши домаћи партијски кадрови. Ова друга опција би изгледала као у цртаном филму о породици Симпсон.
Закључак
Ја сам против уплива странаца у наш домаћи нуклеарни програм. А посебно Француза који, као врхунске америчке марионете, упорно гурају прст у око Русији. Да, могуће је да се Вагнеровци и Легионари сукобе на нашој територији, а постојање било каквих реактора додатно компликује већ компликовану ситуацију. Посебно у овако великом куплерају, да се надовежем на Ђорђа, где важи истинска преамбула устава "плати, па клати".
Наш човек је био међу пионирима у области истраживања фисије и ланчане реакције. Конкретно, 1939. године је, између осталог, учествовао у мерењу ефикасног пресека неутрона у вези са фисијом урана, а то је основа за прорачуне ланчаних реакција у нуклеарним реакторима и нуклеарном оружју. Интересано је да је све то радио на Институту Кири. Можда би добио и Нобелову награду са Иреном Жолио да није избио 2. светски рат. Будући да је био члан КПЈ, након рата је отишао у СССР, где је радио са нобеловцем Капицом. Након повратка у Југославију оснива "Винчу". Винча има два реактора - већи је престао са радом у Орвеловој години, дочим је мањи вероватно још у функцији. Ја га видео својим очима пре двадесетак година и чуо својим ушима пуцкетање на ГМ детектору. За време Ђинђићеве владе, тога се вероватно сви сећате, организовано је враћање нуклеарног горива у Русију, одакле је и долазило за време Титоизма. До неког тренутка ми смо имали стручњаке који су били у стању да направе струју из реактора, као и бомбу која би могла да експлодира након неконтролисане ланчане реакције. На ЕТф-у је постојао смер "Медицинска и нуклеарна техника", који је у току транзиције преименован у "Биомедицински и еколошки инжењеринг", што звучи педерски најблаже речено.
Разрада
Онај ко има нуклеарни реактор може да направи нуклеарну бомбу. Па и термонуклеарну, зашто да не. Под условом да му странци не убијају свако мало нуклеарне физичаре. Осим овог малог реактора у Винчи, месецима се већ шапуће да постоји барем још један реактор на територији авнојевске Србије. Локација - рударскометалуршкикомбинатбор. Што и јесте логично, јер зашто би наши поуздани партнери из далеке али пријатељске Кине зависили од нашег непоузданог електроенергетског система.
Да скратим. Да би неко правио струју из енергије атомског језгра мора да реши следеће проблеме - нуклеарно гориво, стручни кадар и одлагање нуклеарног отпада. Ми тренутно немамо решење ни за један од ова три проблема. Французи имају одговор на сва три питања.
Што се тиче стручног кадра и менаџмента будуће потенцијалне нуклеарке постоје две опције. Прва опција је - стручњаци из иностранства. Друга опција је - наши домаћи партијски кадрови. Ова друга опција би изгледала као у цртаном филму о породици Симпсон.
Закључак
Ја сам против уплива странаца у наш домаћи нуклеарни програм. А посебно Француза који, као врхунске америчке марионете, упорно гурају прст у око Русији. Да, могуће је да се Вагнеровци и Легионари сукобе на нашој територији, а постојање било каквих реактора додатно компликује већ компликовану ситуацију. Посебно у овако великом куплерају, да се надовежем на Ђорђа, где важи истинска преамбула устава "плати, па клати".
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!