[Бенито]

Занимљиво је да су нас професорке српског језика увек прво училе болестима или фалинкама руских писаца. Поготово је то било изражено у случају Достојевског. Постоји армија Српкиња које не знају да наведу три његова дела, а камоли да су нешто читале, али зато обавезно знају да је имао епилепсију.
Занимљиво је да нас нису учили болестима и фалинкама француских или, рецимо, ирских писаца. 
Према томе, није ми јасно зашто је то уопште битно. 
Треба читати, то је сигурно. Али, и све сам у то уверенији, само као зрео и национално и верски потпуно зрела особа.