[ватхра]

Коришћење типа бомби је зависило од циља који је гађан.
Примера ради, аеродроми су гађани фрагментационим или бомбама од 500 фунти.
Ранжирне станице - 500 и 1000
Мостови металне конструкције - 1000 фунти
Носећи стубови мостова - 2000 фунти.
Од циља је зависило и подешавање упаљача.

Запаљиве бомбе су коришћене да се изазову пожари и врло су занимљиве за ову тему. Некад на аеродромима, некад над техником.
Али највише су коришћене да се изазову пожари у градовима.

Ко је досад пратио могао да је увиди да се нигде не спомињу теписи.

Немци су масовно користили запаљиве бомбе у бомбардовању Београда 6. априла. Њихов тип бомби је био мала бомбица, бачана у свежњевима. Маса око 1кг, са оштрим врхом да пробије кров зграде.
Савезничке запаљиве бомбе су били листићи белог фосфора, који нису могли да пробију кров. Зато су за дејство по зградама савезници на циљевима у Немачкој користили посебну тактику. Прво би бацили обичне бомбе изнад града, које би оштетиле кровове и зграде и отвориле их. Затим би бацали масовно запаљиве бомбе. Тако би се јавили огромне ватре - пожарне олује - које би захватиле цео град и побиле огроман број цивила.

Упамтите добро ову комбинацију товара бомби - већим делом обичне а после њих запаљиве.

Горе сам поменуо бомбардовања Софије у марту. 
У тим бомбардовањима је коришћена та комбинација, а не у јануару. Значи вероватније је да су тад имали намеру да гађају цивилне зграде и да изазову пожаре.

Овакав начин бомбардовања је коришћен да би се уништили немачки градови. У бомбардовањима градова попут Хамбурга и Дрездена је погинуло више десетина хиљада људи.

Да ли је на овај начин дејствовано у Југославији?
Не.
Врло мали број запаљивих бомби је бачен. Укупно 170 тона, од укупно бачених око 24 хиљаде тона.