[Monarhist]

Тако је, то је кључ.
Мени дуго није било познато да Запад не признаје Византију. Да се прави да није постојала.
Дакле Цариград је 1.000 година био условно речено главни град света. Најразвијенији, најбоља архитектура, медицина, итд. И сами Римљани су се чудили и дуго су покушавали да направе нешто попут Свете Софије - вековима највеће цркве на свету.
Онда сам се чудио зашто се везују за грчку Антику, а прескачу Византију.
Онда сам почео да тражим узроке.
Да, папа је први. Он је незаконито прогласио Карла Великог за цара. Што је само један детаљ. Просто папска курија је хтела да буде главна на свету. Колико год је могуће и у световном смислу.
Онда су једва дочекали османску инвазију на Византију.
Али када је моћ цркве за западу почела да опада, још пре рецимо 250 година, и када је дошао "век науке", није ми јасно зашто западна наука није реаговала?
Чуо сам само за једног западног византолога, Француз Шарл Дил.
И сад кад гледам западне телевизије, типа Хистори, они нађу нешто вредно у држави Маја, у Персији, Египту, Индији, на Тајвану, наравно стари Рим је доста заступљен, али 1.000 година Источног римског царства је запостављено. То баш упада у очи. 
Да ли је теби јасно зашто је тако?

Милославе, и мени је посебно током прве године студије исто било чудно што се у настави заобилази Цариград. 
Међутим, треба имати у виду да је за историографију средњег века на Западу можда најважнији моменат феудализам, јер је он кључан за развитак свих западноевропских држава осим можда Норвешке. А основни елемент феудализма је опет на Западу био манорализам који се развио из касноримског латифундијског система; тако су рани средњевековни градови на простору данашње Француске, Немачке, Шпаније, Италије и Британије, веома подсећали на античке грчке полисе ван којих неке власти и закона готово да није било све до 14.-15. века. 

Све то што сам навео није постојало ни на Балкану код нас, ни у Малој Азији, ни на простору данашње Русије, Пољске, Финске, Балтика и сл. Није постојало ни у Норвешкој. Развитак држава у наведеним просторима се значајно разликовао у односу на Запад; сеоско становнишво је било много присутније и етнички елемент био је значајно јачи. Када је у питању утицај папе, важно је имати у виду да је током кључног периода за разумевање односа тј. 700-их и 800их година, папа практично био таоц западњачких политичких елита. Неки, попут Лангобарда 772., су чак хтели и да ликвидирају папу. То је спречио Карло Велики, који је спасао Рим и у знак захвалности 800. године на Божић незаконито крунисан за Императора (неки кажу да је крунисан против своје воље и да се изненадио када му је током Литургије папа ставио круну на главу). Дакле, у политичком расколу између Запада и Истока главну улогу није играо папа, већ западњачке политичке елите. Треба нагласити да су већина тих племента која су тада насељавале те просторе: Франци, Лангобарди, Оштроготи, Бургунди и остали Германи, и даље били прилично примитивни и хришћанство није било довољно укорењено међу њима. 

Наравно, током "високог" средњег века папска столица добија потпуно другу димензију.

Што се тиче економске и културне улоге Источне Римске Империје, о томе се пише у литератури (мада недовољно) и наводи да је Цариград био културно најцивилизованији у читавој Европи али и шире (нрп. проф. Рондо Камерун и Лари Нил). Примера ради, око 1100. године два највећа европска града су били Цариград и Кордоба, са по више стотина хиљада становника. 

Али оно у чему из дневнополитичких разлога западна историографија и више него претерује је улога арапског елемента у Европи као "цивилизаторског", посебно у јужној Шпанији и Сицилији.