[Митић]

Немци, када су стрељали становништво, нису најбоље поступали, а можда су и претерано журили. Њихове гробнице је лако познати и после дужег времена. Ми смо много боље поступали (дословно преносим његове речи, само негде скраћујем причу, заиста је употребио придев „боље“).

Прво се ископа рака (опет безлично), затим се у ту раку наспе доста негашеног креча, затим се непријатељи поред раке или у самој раци стрељају (безлични облик, опет), и онда онај негашени креч угасимо са доста воде (сада се јавља множина „ми“, као одређена група, вероватно, насупрот групи „Немци“, који су били тако инфериорни у начину стрељања српског становништва). Знате, објашњава стрпљиво, креч приликом гашења сагори све, чак и кости тако сахрањених, тако да нико не може бити касније идентификован, а и место сахране је тешко открити јер је слегање земљишта мало у каснијем времену, јер су месо и кости сагорели и претворени у неку врсту каше.

Исповест ознаша са претходног линка