28-06-2024, 07:15 PM
Од средине 30-их година постојали су планови за претварање коњичких дивизија у моторизоване и механизоване.На "тендеру"(модерним речником да се изразим) је изабран италијански материјал,камиони,мотоцикли,мотомитраљези(оклопни аутомобили).Лаке тенкове је требало набавити на другој страни,по свој прилици Чехословачкој одакле су стигла и брза борна кола.Том реорганизацијом је предвиђено смањење броја класичних коњичких јединица уз повећање учешћа моторизације.Такође,планирано је и формирање треће коњичке дивизије од делова до тада постојећих две.То је и спроведено у дело и управо је та дивизија једним делом моторизован од материјала који је до рата стигао из Италије.Наиме,Италијјанима је уплаћена одређена сума али су они каснили са испорукама па је само мањи део порученог и плаћеног стигао.Та треће коњичка дивизија је водила жестоке борбе са немачком 8-ом оклопном и 16-ом моторизованом дивизијом бранећи Мачву и Семберију,односно прелазе преко Саве.Нарочито су жестоке борбе биле за Шабац(деда ми је причао томе) које су трајале 4 дана и укојим је Трећи коњички пук испољио ванредну упорност и храброст.Ево одломка из дела Далибора Денде Моторизација коњице у Краљевини Југославији. "Трећа коњичка дивизија у Априлском рату
Према пројекту стратегијског развоја ратног плана Р-41, Трећа
коњичка дивизија била је у саставу 1. армије, која је била део 2. групе
армија. Она је требало да буде у резерви на простору Рума – Илок.98
Командант дивизије био је бригадни генерал Жарко Мајсторовић, а
начелник штаба генералштабни мајор Милутин Мијушковић.99
На дан 6. априла штаб дивизије, 3. коњички пук и 3. дивизи-
он коњичке артиљерије налазили су се јужно од Суботице (у рејону
Винчев Салаш), 51. и 66. коњички пук (који су стављени под команду
ове дивизије) били су на својим мобилизацијским местима код Новог
Сада и Бачке Тополе, 3. моторизовани и 3. механизовани дивизион код
Сенте (рејон Чарде), док су остале јединице и делови били на моби-
лизацијским местима у рејону Суботице и Кикинде. Концентрацијски
покрети били су у почетној фази па је 3. коњичка дивизија требало да
изврши четвородневни марш из Суботице и Сенте за Срем.100
У току 6. априла на фронту 2. групе армија владао је релати-
ван мир, осим на фронту Сомборског одреда, где је дошло до слабијих
чарки између мађарских делова и југословенских посадних једини-
ца. Око 10 часова 3. коњичка дивизија добила је наређење да ноћу
6/7. априла крене ка концентрацијском подручју у Срему. 10
Према пројекту стратегијског развоја ратног плана Р-41, Трећа
коњичка дивизија била је у саставу 1. армије, која је била део 2. групе
армија. Она је требало да буде у резерви на простору Рума – Илок.98
Командант дивизије био је бригадни генерал Жарко Мајсторовић, а
начелник штаба генералштабни мајор Милутин Мијушковић.99
На дан 6. априла штаб дивизије, 3. коњички пук и 3. дивизи-
он коњичке артиљерије налазили су се јужно од Суботице (у рејону
Винчев Салаш), 51. и 66. коњички пук (који су стављени под команду
ове дивизије) били су на својим мобилизацијским местима код Новог
Сада и Бачке Тополе, 3. моторизовани и 3. механизовани дивизион код
Сенте (рејон Чарде), док су остале јединице и делови били на моби-
лизацијским местима у рејону Суботице и Кикинде. Концентрацијски
покрети били су у почетној фази па је 3. коњичка дивизија требало да
изврши четвородневни марш из Суботице и Сенте за Срем.100
У току 6. априла на фронту 2. групе армија владао је релати-
ван мир, осим на фронту Сомборског одреда, где је дошло до слабијих
чарки између мађарских делова и југословенских посадних једини-
ца. Око 10 часова 3. коњичка дивизија добила је наређење да ноћу
6/7. априла крене ка концентрацијском подручју у Срему. 10
