[victoria]

На дан 14. априла 3. коњичка дивизија штитила је десни бок
армије на линији: село Дебрц – село Драгиње – село Завлака.117 Она
је крајем претходног дана добила наређење да 14. априла поново
нападне Шабац и држи Завлаку, с тим да моторизовани дивизион
задржи у резерви ради подршке Потиској дивизији, која је требало
да брани положаје код Лознице.118 Делови Треће коњичке дивизије
(са 5. батаљона и 6. батерија) предузели су у току 14. априла од села
Церова напад на Шабац.119 Потиска и 3. коњичка дивизија пружиле
су последњи снажан отпор немачким снагама на положајима код
Лознице, иако нису успеле да зауставе немачки продор у Мачву.120
У 9.30 часова, 14. априла, наређено је команданту 2. групе армија да
пошаље парламентарце напријатељу и да тражи прекид неприја-
тељстава.121 И поред тога, Трећа коњичка дивизија се није предавала,
али је у току 15. априла пропао њен покушај да овлада мостом код
Љубовије. Овај напад одбили су делови немачке 16. дивизије, чија је
главнина око 14.10 часова стигла у Сарајево.122 Била је то последња
борба ове једине, већим делом моторизоване коњичке јединице ју-
гословенске војске. Тако се Трећа бригада Треће коњичке дивизије,
и поред примера преузимања иницијативе, због одсуства оклопних
средстава и ваздушне подршке, није могла значајније исказати у
борбеним дејствима у Априлском рату. И овога пута показала се као
тачна стара мудрост да се недовољно и неправовремено улагање у
модерно наоружање и опрему војске увек прескупо плаћа.