[Ђорђе Ивковић]

Чудно је што је Србија са десетак базена добра у ватерполу.

Зато што је слаба конкуренција. Олимпијски комитет је разматрао да укине ватерполо на ОИ или да га пребаци у зимски програм.
Једини спорт који по масовности може да парира фудбалу је кошарка, али је то због екстремне популарности у САД.
Ми смо добри у кошарци, рукомету, одбојци и ватерполу јер је код свих тих спортова први фактор у формули успешности тзв "лонгитудинална димензоналнист скелета" - висина и дужина удова, а не  брзина или нешто друго. Наш "динарски тип" је супериоран у том погледу у светским размерама. У фудбалу је брзина, и то стартна брзина и агилност (брза промена ритма и правца) на првом месту, а превелика висина чак може да буде сметња код маневарских играча и сл. "Динарци" су изразито спори.  У том погледу, "моравски тип" има потенцијалну предност. Још, ма  колико многи потцењивали фудбал, то је спорт који се најтеже учи и фаза обуке је најдужа. Тражи савршену координацију покрета. Отуда, фудбал као ни један други спорт зависи просто речено од дечје игре. Тренинг није довољан. 4х1,5 сат и напред. Нема шансе тако. Све једно, систем селекције (брзи играчи су често у почетку мање спретни од спорих) мора да буде усмерен ка форсирању брзих играча и опет дакле систем тренинга и такмичења о чему смо причали.