[Шумадинац]

Зар није крајње безумље да сакупљамо све тамо где све трули и нестаје, а тамо где све остаје нетакнуто, где чак и расте – тамо не одлажемо ни најмањи део? И ово радимо ми који тамо треба да живимо вечно! Зато незнабошци и не верују нашим речима. Они не желе на речима, већ у делима да виде доказ нашег учења о будућем животу. Видевши да ми градимо луксузне куће, правимо вртове и купатила, купујемо њиве, они не желе да верују да се ми спремамо да се преселимо у други, небески град. ‘Ако би тако заиста било’, говоре они, ‘онда би сви хришћани све што имају овде, променили у новац и (кроз милостињу) на време послали тамо’. … Јер када незнабошци виде да смо и ми, удостојивши се великих Тајни, привезани за земљу, тим пре ће се и они сами привезати за земаљско. Кроз то ми сами скупљамо највећи огањ на нашу главу. Ми бисмо требали да их учимо да презиру све видљиво; а ми уместо тога, више од свега будимо у незнабошцима пристрасност ка земљи.


Св. Јован Златоуст