15-07-2024, 02:18 PM
Да изађем на тренутак ван теме филма ''Ђенерал'' и дохватим се ове несрећне појаве.
Небитан је овде Самарџић колико је битно то што је коначно на видело изашла та Девићева прикривена мржња према ђенералу Михаиловићу.
Доктор наука, запослен у државној фирми (према последњим информацијама на рачун му лежу две или три апанаже), након историографског патента о ''православним партизанима'', неизбежних флоскула о ''капитулацији'', ''два покрета отпора'', ''Равногорском покрету'' итд. дохватио се, претпостављам по наређењу надређеног му, Предрага Марковића, теме - ''Никола Калабић''.
Баш случајно, након 11 година дугог судског процеса и коначне рехабилитације потпуковника Николе Калабића, команданта Горске Краљеве Гарде Југословенске војске. Претходних 11 година, Никола Калабић им није био занимљив.
На ту књигу Милослав Самарџић напише и текст и сними видео. Ни на текст ни на видео - ниједан конкретан и аргументован одговор. Уместо тога - увреде и крајње инфантилно понашање.
Да подсетимо, само на кратко, на неке од битних ствари у Девићевој и Димитријевићевој књизи о Калабићу:
- као примарни историјски документ користе се изјаве четника које су дали под страховитим мучењима у комунистичким казаматима;
- као примарне историјске изворе користе документа Удбе, тј. службе безбедности једног тоталитарног режима;
- селективно цитирају четничка документа, па разбијање непријатеља од стране Гарде представљају као четничке поразе;
- Борисаву Бобу Станишић, која је јуначки издржала сва мучења од стране Гестапоа и на крају свој млади живот завршила у Аушвицу проглашавају за комунистичко-нацистичког шпијуна (неки Девићеви саборци на друштвеним мрежама чашћавају је и епитетима ''курва'', ''фуфа'' итд.);
- партизани су ''одлучни'', ''чврсти'', ''борбени'', четници све супротно;
- одбацују Самарџићеве интервјуе са вишим официрима, а наспрам тога прихватају Девићеве интервјуе са редовима, које је радио као средњошколац;
- кажу да је Калабић писао писма Крцуну и Ранковићу;
- потврђују да се на сликама са Ознашима Никола Калабић (ово је, лично мени, посебно смешно);
- и тако даље и тако даље...
Оно што је посебно битно код Девића је то да се штампање књига и држање трибина и промоција по Србији, Црној Гори, Републици Српској, аутобуси за Равну Гору итд. - финансирају државним парама.
Милослав Самарџић прима нула државних плата, доктор наука Немања Девић прима две или три државне плате.
Док још увек чекамо да доктор наука аргументовано одговори на текст ''С вером у Удбу'' и на видео о његовој књизи о потпуковнику Калабићу, нек нас увесељава скечевима и мимовима.
Имам, такође, непроверену информацију да је Немања склон алкохолу и искрено се надам да је ово писао под дејством истог. Ако није, овом дечку треба помоћи. Почиње да ми га буде и жао.
А теби, Самарџићу, лако ти је док те овакви нападају.
Небитан је овде Самарџић колико је битно то што је коначно на видело изашла та Девићева прикривена мржња према ђенералу Михаиловићу.
Доктор наука, запослен у државној фирми (према последњим информацијама на рачун му лежу две или три апанаже), након историографског патента о ''православним партизанима'', неизбежних флоскула о ''капитулацији'', ''два покрета отпора'', ''Равногорском покрету'' итд. дохватио се, претпостављам по наређењу надређеног му, Предрага Марковића, теме - ''Никола Калабић''.
Баш случајно, након 11 година дугог судског процеса и коначне рехабилитације потпуковника Николе Калабића, команданта Горске Краљеве Гарде Југословенске војске. Претходних 11 година, Никола Калабић им није био занимљив.
На ту књигу Милослав Самарџић напише и текст и сними видео. Ни на текст ни на видео - ниједан конкретан и аргументован одговор. Уместо тога - увреде и крајње инфантилно понашање.
Да подсетимо, само на кратко, на неке од битних ствари у Девићевој и Димитријевићевој књизи о Калабићу:
- као примарни историјски документ користе се изјаве четника које су дали под страховитим мучењима у комунистичким казаматима;
- као примарне историјске изворе користе документа Удбе, тј. службе безбедности једног тоталитарног режима;
- селективно цитирају четничка документа, па разбијање непријатеља од стране Гарде представљају као четничке поразе;
- Борисаву Бобу Станишић, која је јуначки издржала сва мучења од стране Гестапоа и на крају свој млади живот завршила у Аушвицу проглашавају за комунистичко-нацистичког шпијуна (неки Девићеви саборци на друштвеним мрежама чашћавају је и епитетима ''курва'', ''фуфа'' итд.);
- партизани су ''одлучни'', ''чврсти'', ''борбени'', четници све супротно;
- одбацују Самарџићеве интервјуе са вишим официрима, а наспрам тога прихватају Девићеве интервјуе са редовима, које је радио као средњошколац;
- кажу да је Калабић писао писма Крцуну и Ранковићу;
- потврђују да се на сликама са Ознашима Никола Калабић (ово је, лично мени, посебно смешно);
- и тако даље и тако даље...
Оно што је посебно битно код Девића је то да се штампање књига и држање трибина и промоција по Србији, Црној Гори, Републици Српској, аутобуси за Равну Гору итд. - финансирају државним парама.
Милослав Самарџић прима нула државних плата, доктор наука Немања Девић прима две или три државне плате.
Док још увек чекамо да доктор наука аргументовано одговори на текст ''С вером у Удбу'' и на видео о његовој књизи о потпуковнику Калабићу, нек нас увесељава скечевима и мимовима.
Имам, такође, непроверену информацију да је Немања склон алкохолу и искрено се надам да је ово писао под дејством истог. Ако није, овом дечку треба помоћи. Почиње да ми га буде и жао.
А теби, Самарџићу, лако ти је док те овакви нападају.