[Бенито]

Живим и у граду и на селу. Много дуго се бавим њима. И они то много добро знају.
Кад је било за корону пописао сам у једном селу, месној заједници, дакле четири засеока, колико је њих који нису радили у здравству или општини, дакле аматери, агитовали за вакцинацију. И пописао сам њих 15-ак. На преко 1000 становника.
Или, још бољи пример, када је умро Броз било је уведено ванредно стање (наравно незванично) у Београду. Страшно су се плашили да не дође до инцидента у оним данима мимохода и саме сахране. Тада су задуживали људе у улазима свих зграда по једног да контролише да ли је неко непознато лице ушло у зграду. Онда би тај, најчешће председник Кућног савета, проверио код комшије ко је дошао. Ако му се учинило да је лице сумњиво, позивала се милиција. У стану мог оца, где сам и ја био, спавала су два "сумњива лица", а ови то нису ни евидентирали. Толико су били ревносни. Али, да узмемо и да јесу били сарадници УДБ-е, председник Кућног савета и рецимо два његова заменика, опет је то изразита мањина у односу на број становника.
Провери на било ком случају, доћи ћеш до сличних резултата. Проблем је у томе што су они активни, а често и агресивни, а већи део народа гледа да се склони од тих будала, па тако изгледа да ових има више него што их има.
То да се народ квари после дугогодишње лоше владавине није новост. О томе је управо Андрић писао. Тако је и данас са Србима. Али, за то није крив народ, него елита. Елита је поставила таква правила у друштвеној стварности и народ им се прилагођава.
Удбашка је мантра да народ не ваља. Немој да наседаш на те приче. Уосталом, очигледно је да је народ далеко бољи него што су они који владају над њим. Ово што су Срби издржали, тешко да би истрпео иједан други народ.
Веруј ми, много је УДБ-е мање него што се мисли.
Владају сељачки, на чисти безобразлук.
Тако ће и завршити.