21-07-2024, 04:09 PM
За Фрању Туђмана се рецимо зна да је директно из маршалата или тако нечега добио пасош и аусвајс да, после затвора због антидржавонг деловања, може да крстари светом и агитује за хрватску ствар. И код толико снажне УДБЕ перо с главе му није зафалило. Па сад, како ко тумачи ко је чији ту био.
...Од тада је дјеловао у Матици исељеника Хрватске (предсједник Комисије за Сјеверну Америку) и Матици хрватској (члан Управног и Извршног одбора и предсједник Комисије за повијест); наступао је на трибинама и објављивао радове о повијесним и сувременим темама. Тијеком 1971. године, Туђман је радикализирао и још јасније изразио своје ставове, што је узроковало и осуду хрватскога комунистичког водства (Мико Трипало, Савка Дабчевић-Кучар). То је 1972. године довело до његова затварања и инсценираног судског процеса у којему је Туђман требао послужити жртвеним јарцем као "тврдокорни националист" који одржава везе с хрватском политичком емиграцијом.[12] Захваљујући интервенцији Мирослава Крлеже код Јосипа Броза Тита избјегао је вишегодишњу робију и осуђен је на двије године затвора, што је касније смањено на девет мјесеци.[5][7]
У првому политичком процесу по Титову одласку с повијесне сцене, поновно је, у вељачи 1981., осуђен на три године затвора и на забрану свакога јавног дјеловања у раздобљу од пет година, због тога што је дао интервјуе за шведску и њемачку телевизију и француски радио, као и интервјуа објављеног у емигрантском листу Хрватска држава, у којима је говорио о својим повијесним просудбама и у прилог плуралистичке демокрације, неравноправности СР Хрватске, прогону дисидентских интелектуалаца и преувеличавању жртава логора Јасеновац.[7][8] У затвору у Лепоглави био је од сијечња 1982. до вељаче 1983. године, кад је био пуштен ради лијечења. У свибњу 1984.[10] враћен је у затвор ради издржавања остатка казне, али је у рујну исте године због погоршања здравственог стања увјетно пуштен из затвора. Из позиције дисидента, Фрањо Туђман промишља и пише о новијој повијести Хрватске из другачије перспективе, него што је то чинила службена хисториографија у комунистичкој Југославији, којој је прва брига била направити приказ повијести који у што већој мјери легитимира владавину ондашњег режима. Иво Голдстеин износи 1999. године: "Међу превредноватељима повијести ... по политичкој се снази у угледу, али и хисториографском знању и неким ширим погледима на повијест, недвојбено истицао Фрањо Туђман. Убрзо је у јавности тако одскочио у овом превредновању повијести од осталих, да је заправо у сагледавању овог проблема он једини вриједан позорности."[16]
Вишестраначје
Туђман с предсједничком лентом
Од 1987. године,[5] када му је враћена одузета путовница, Туђман путује по еуропским земљама те САД-у и Канади, а потом и Еуропи,[7] успостављајући контакте с хрватским исељеништвом и градећи везе које ће се показати пресуднима у годинама које су слиједиле.
Е, да ли је нпр Кучан имао везе са словеначком УДБА, не знамо.
Да је Милошевић имао везе са УДБА, ја не могу да замислим да није.
...Од тада је дјеловао у Матици исељеника Хрватске (предсједник Комисије за Сјеверну Америку) и Матици хрватској (члан Управног и Извршног одбора и предсједник Комисије за повијест); наступао је на трибинама и објављивао радове о повијесним и сувременим темама. Тијеком 1971. године, Туђман је радикализирао и још јасније изразио своје ставове, што је узроковало и осуду хрватскога комунистичког водства (Мико Трипало, Савка Дабчевић-Кучар). То је 1972. године довело до његова затварања и инсценираног судског процеса у којему је Туђман требао послужити жртвеним јарцем као "тврдокорни националист" који одржава везе с хрватском политичком емиграцијом.[12] Захваљујући интервенцији Мирослава Крлеже код Јосипа Броза Тита избјегао је вишегодишњу робију и осуђен је на двије године затвора, што је касније смањено на девет мјесеци.[5][7]
У првому политичком процесу по Титову одласку с повијесне сцене, поновно је, у вељачи 1981., осуђен на три године затвора и на забрану свакога јавног дјеловања у раздобљу од пет година, због тога што је дао интервјуе за шведску и њемачку телевизију и француски радио, као и интервјуа објављеног у емигрантском листу Хрватска држава, у којима је говорио о својим повијесним просудбама и у прилог плуралистичке демокрације, неравноправности СР Хрватске, прогону дисидентских интелектуалаца и преувеличавању жртава логора Јасеновац.[7][8] У затвору у Лепоглави био је од сијечња 1982. до вељаче 1983. године, кад је био пуштен ради лијечења. У свибњу 1984.[10] враћен је у затвор ради издржавања остатка казне, али је у рујну исте године због погоршања здравственог стања увјетно пуштен из затвора. Из позиције дисидента, Фрањо Туђман промишља и пише о новијој повијести Хрватске из другачије перспективе, него што је то чинила службена хисториографија у комунистичкој Југославији, којој је прва брига била направити приказ повијести који у што већој мјери легитимира владавину ондашњег режима. Иво Голдстеин износи 1999. године: "Међу превредноватељима повијести ... по политичкој се снази у угледу, али и хисториографском знању и неким ширим погледима на повијест, недвојбено истицао Фрањо Туђман. Убрзо је у јавности тако одскочио у овом превредновању повијести од осталих, да је заправо у сагледавању овог проблема он једини вриједан позорности."[16]
Вишестраначје
Туђман с предсједничком лентом
Од 1987. године,[5] када му је враћена одузета путовница, Туђман путује по еуропским земљама те САД-у и Канади, а потом и Еуропи,[7] успостављајући контакте с хрватским исељеништвом и градећи везе које ће се показати пресуднима у годинама које су слиједиле.
Е, да ли је нпр Кучан имао везе са словеначком УДБА, не знамо.
Да је Милошевић имао везе са УДБА, ја не могу да замислим да није.