[Ђорђе Ивковић]

УДБА 2065

„Све док исти људи настављају активности заступајући иста увјерења и вјеровања,

ми морамо да третирамо тај покрет као да је преживио,

упркос чињеници што је покрет престао званично да постоји“.

-Чарлс Тили, амерички социолог

Кажу људи "комунизма више нема, па ево како нам је". Говоре тако људи док пред њиховим очима синови и кћери комуниста, титових барона и подрепаша, до душе у новом оделу, урнишу последње што је остало од Србије.

Чија је држава Србија, запитаћемо се, док исти људи настављају да владају заступајући иста уверења и веровања Тита и КПЈ који одавно више не постоје?

Сасвим тихо и далеко од свакодневних политичких узбуђења, провучена је једна одлука мимо закона, због чега се (гле!) нико није побунио. То је дискретна одлука продужења забране отварања досијеа УДБА до 2065 године. Прошло је без гунђања посланичких, конференција за медије и заклетви да ће ово безакоње бити исправљено. Као да је свима, па и праведницима из опозиције и моралним громадама из НВО, годило ново решење.

О тој историји удбашке биополитике у Срба, која (удбашка биополитика) није тек начин да српско племе функционише на пожељан, а за њега застрашујуће погибељан начин, већ да дугорочно (или "до краја") колективно мислимо, осећамо, желимо, понашамо се на давно пројектовани начин, коликогод све то пропастно било, указује нам један анонимни историчар кога, будући да није из свите или фамилије или касте владајућих, немате прилике да чујете у главним а ни споредним медијским токовима.
:::
(...Остало знате...
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2024/07/2065.html)