26-07-2024, 06:50 PM
Пре 207 година 25. јула 1817. убијен је Вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе.
1816. године Карађорђе се преко свог писара Наума Крнара, придружио Хетерији, грчком покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за протеривање Турака и из Србије. Следеће године је дошао тајно у Србију, са Крнаром, како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен. Убиство Карађорђа и Крнара се десило у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године у селу Радовању, код Велике Плане, на имању Драгића Војкића. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум, извршилац лично Никола Новаковић – Црногорац, родом Колашинац, досељеник из смедеревске Јасенице. Милош је наредио да се Карађорђева глава препарира и пошаље султану у Истанбул. Када је Карађорђева глава допремљена султану, првобитна намера била је да се глава истакне на коцу, на капију, како би сви пролазници видели тријумф Отоманске царевине над Балканским побуњеницима, као и опомена шта ће се десити са сваким ко дигне руку на царску власт. Међутим неко у Порти се сетио да је Карађорђе носио црну доламу руског пуковника. Из тог разлога, Порта је донела закључак да је боље да Карађорђеву главу не истичу на капију каква је била намера, како не би наљутили Русију.
Занимљиво је да сви који су били одговорни и организатори за његово убиство да су умрли на тешким мукама, неки у великом сиромаштву, а неки потпуно полудели. Милоша Обреновића је сваке године на дан његовог убиства прогањала глава, већина његових потомака је убијено или су умрли млади. Вујица Вулићевић је у знак покајања подигао цркву-брвнару Покајница, али га је његова смрт прогањала и отишао је на праг цркве Покајнице и ту је преминуо. Никола Новаковић, вождов убица је умро потпуно луд, према неким причам се удавио или самлео воденични точак, још већу несрећу имали су његови потомци. Драгић Војкић на чијем имању је убијен Крађорђе, његови укућани су сви умрли, а он је старост и смрт дочекао у великом сиромаштву.
Вечна ти слава вожде и почивај у миру.
1816. године Карађорђе се преко свог писара Наума Крнара, придружио Хетерији, грчком покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за протеривање Турака и из Србије. Следеће године је дошао тајно у Србију, са Крнаром, како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен. Убиство Карађорђа и Крнара се десило у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године у селу Радовању, код Велике Плане, на имању Драгића Војкића. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум, извршилац лично Никола Новаковић – Црногорац, родом Колашинац, досељеник из смедеревске Јасенице. Милош је наредио да се Карађорђева глава препарира и пошаље султану у Истанбул. Када је Карађорђева глава допремљена султану, првобитна намера била је да се глава истакне на коцу, на капију, како би сви пролазници видели тријумф Отоманске царевине над Балканским побуњеницима, као и опомена шта ће се десити са сваким ко дигне руку на царску власт. Међутим неко у Порти се сетио да је Карађорђе носио црну доламу руског пуковника. Из тог разлога, Порта је донела закључак да је боље да Карађорђеву главу не истичу на капију каква је била намера, како не би наљутили Русију.
Занимљиво је да сви који су били одговорни и организатори за његово убиство да су умрли на тешким мукама, неки у великом сиромаштву, а неки потпуно полудели. Милоша Обреновића је сваке године на дан његовог убиства прогањала глава, већина његових потомака је убијено или су умрли млади. Вујица Вулићевић је у знак покајања подигао цркву-брвнару Покајница, али га је његова смрт прогањала и отишао је на праг цркве Покајнице и ту је преминуо. Никола Новаковић, вождов убица је умро потпуно луд, према неким причам се удавио или самлео воденични точак, још већу несрећу имали су његови потомци. Драгић Војкић на чијем имању је убијен Крађорђе, његови укућани су сви умрли, а он је старост и смрт дочекао у великом сиромаштву.
Вечна ти слава вожде и почивај у миру.