27-07-2024, 10:31 AM
Такав је био моменат и политички контекст кад се снимао филм "Карађорђева смрт".
А најбољи опис тога шта се десило са Карађорђевом главом кад је била пред Милошем налази се у тексту "Шта је било са Карађорђевом главом" који је објављен у листу "Време":
Цитат:
"Милош је био у великој бризи од 7. до 14. јула, а 14. јула кад је глава Карађорђева донесена у Београд у његов конак он је видео да је његов најглавнији супарник пао и "он је осетио само радост и задовољство које нису кварили никакви други осећаји". Али како је наступила ноћ између 14. и 15. јула, Милош и ако без скрупула, почео је осећати грижу савести и у његовом конаку (који се налазио онде где је данас зграда митрополије преко пута саборне београдске цркве), у једној соби на белом тањиру стајала је опрана Вождова глава са отвореним крупним стакластим очима мртваца. Тањир је стајао на троногој столици, а поред њега стајало је кандилце запаљено. Бледа светлост од кандилца осветљавала је тамно бледу разбарушену вождову главу пред којом је Милош стајао на коленима, молећи се Богу и често пута понављајућИ: “Опрости куме Ђорђе! Опрости господару!
Милош је се смирио тек кад су се указали зорини зраци јутра 15. јула. Одсечене главе - Карађорђева и његова момка Наума Крнара, биле су послате везиру."
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...1/mode/1up
Извор: "Време", 27. маја 1922, стр. 3
Нестор Летописац, аутор текста, би требало да је синоним за Миленка Вукићевића.
А најбољи опис тога шта се десило са Карађорђевом главом кад је била пред Милошем налази се у тексту "Шта је било са Карађорђевом главом" који је објављен у листу "Време":
Цитат:
"Милош је био у великој бризи од 7. до 14. јула, а 14. јула кад је глава Карађорђева донесена у Београд у његов конак он је видео да је његов најглавнији супарник пао и "он је осетио само радост и задовољство које нису кварили никакви други осећаји". Али како је наступила ноћ између 14. и 15. јула, Милош и ако без скрупула, почео је осећати грижу савести и у његовом конаку (који се налазио онде где је данас зграда митрополије преко пута саборне београдске цркве), у једној соби на белом тањиру стајала је опрана Вождова глава са отвореним крупним стакластим очима мртваца. Тањир је стајао на троногој столици, а поред њега стајало је кандилце запаљено. Бледа светлост од кандилца осветљавала је тамно бледу разбарушену вождову главу пред којом је Милош стајао на коленима, молећи се Богу и често пута понављајућИ: “Опрости куме Ђорђе! Опрости господару!
Милош је се смирио тек кад су се указали зорини зраци јутра 15. јула. Одсечене главе - Карађорђева и његова момка Наума Крнара, биле су послате везиру."
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...1/mode/1up
Извор: "Време", 27. маја 1922, стр. 3
Нестор Летописац, аутор текста, би требало да је синоним за Миленка Вукићевића.
