27-08-2024, 10:22 AM
Каплар Јован Јанковић (1917-1944) из Крваваца, припадник 2. батаљона Ужичке бригаде Златиборског корпуса.
Истакао се у ликвидицији домаћих непријатеља, које је убијао у по бела дана, када би упадао у вароши, па је тако смакао немачког агента Матију Максимовића, а онда и познатог љотићевца др Александра Брачинца августа 1943, затим у више напада са својом одабраном десетином на немачке камионе и аутомобиле у периоду од 8. до 12. септембра, када је страдало осам немачких и један бугарски војник, уз богат ратни плен, те у заробљавању 67 недићеваца у Чајетини приликом ослобођења места 23. септембра 1943, када је сам упао у утврђену касарну и разоружао њихове команданте. Тада је рањен у десну руку која је касније морала бити ампутирана, због чега је временом психички попустио па је почео да прави изгреде (упао је на приредбу током прославе Светог Саве и цео оквир аутомата испалио у плафон учионице крвавичке школе, у том тренутку пуне ђака). Постаје опасан за околину, а уз то бива оптужен и за неколико ликвидација невиних људи, због чега је ухапшен и убијен заједно са супругом 12. фебруара 1944, наводно лично од стране команданта бригаде. Дејан Ђерић, Тежина заклетве, Историјски архив Ужице, 2022, стр. 184-185, 187, 214
Какав би акционо-психолошки трилер могао да се сними, а све по истинитим догађајима.
Истакао се у ликвидицији домаћих непријатеља, које је убијао у по бела дана, када би упадао у вароши, па је тако смакао немачког агента Матију Максимовића, а онда и познатог љотићевца др Александра Брачинца августа 1943, затим у више напада са својом одабраном десетином на немачке камионе и аутомобиле у периоду од 8. до 12. септембра, када је страдало осам немачких и један бугарски војник, уз богат ратни плен, те у заробљавању 67 недићеваца у Чајетини приликом ослобођења места 23. септембра 1943, када је сам упао у утврђену касарну и разоружао њихове команданте. Тада је рањен у десну руку која је касније морала бити ампутирана, због чега је временом психички попустио па је почео да прави изгреде (упао је на приредбу током прославе Светог Саве и цео оквир аутомата испалио у плафон учионице крвавичке школе, у том тренутку пуне ђака). Постаје опасан за околину, а уз то бива оптужен и за неколико ликвидација невиних људи, због чега је ухапшен и убијен заједно са супругом 12. фебруара 1944, наводно лично од стране команданта бригаде. Дејан Ђерић, Тежина заклетве, Историјски архив Ужице, 2022, стр. 184-185, 187, 214
Какав би акционо-психолошки трилер могао да се сними, а све по истинитим догађајима.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године