27-08-2024, 02:24 PM
Ајде, пошто је очигледно прескочена средња школа. Вероватно екскурзије нису прескочена, али предмет историја јесте.
Дакле, што се тиче тога која је прва династија у модерном добу, то су наравно Обреновићи, који су то добили и Хатишерифом, и доцније Турским Уставом.
Српски вођи су имали силне проблеме да Коџу Милоша утерају у уставне оквире владавине. На крају су и успели, али он није хтео тако да влада и препустио је владавину свом сину кнезу Михаилу, који је, такође, у свом првом владању имао проблем са тим, па је и он збачен.
По повратку на трон, доцније и на престо, Обреновићи су били уставни владари, мање -више, али су имали проблем са парламентом. Када су основане и политичке странке, и временом јачале, тако је расла и снажила потреба за парламентарном контролом владара. У тај "тор" Обреновићи никако нису хтели да уђу, и то их је, на крају, и коштало.
Карађорђевићи у 20 веку, су били краљеви у оквирима парламентарне монархије, осим оне две године када је краљ Александар Карађорђевић увео "лични режим". Али, у те две године није било никаквих ратова. Што се тиче његовог деде, кнеза Александра Карађорђевића, познато је да се то време назива "доба уставобранитеља". Односно, његова власт не само да је била подељена са тројицом уставобранитеља, него је од њих и зависила.
Дакле, Обреновићи су, осим кнеза Милоша родоначелника династије који је владао самосвојно и самовољно, били УСТАВНИ владари, односно последња двојица и краљеви.
Карађорђевићи, Петар Први, Александар и Петар Други, били су ПАРЛАМЕНТАРНИ владари.
Ако треба да се црта, а очигледно треба, у парламентарним монархијама владају Владе које изабере парламент. У Уставним монархијама владају владари уз помоћ Владе, коју бира или владар сам или уз помоћ парламента, који такође може бити биран уз помоћ владара.
Према томе, када неко види 5 баба и 100 жаба, неће рећи, ако има памети, да је видео 105 баба и жаба него ће рећи да је видео 5 баба и 100 жаба.
Другим речима, Карађорђевићи су били краљеви у државама које су ратовале, али политику тих њихових држава нису водили они него политичари.
А ни ти политичари нису криви за огромне српске жртве, јер нису напали неки други народ, неку другу државу, него су све српске жртве плод незасите германске жеље да Срби не постоје.
При том, не раздвајам владавину Обреновића и Карађорђевића, јер је то један континуитет. Краљ Милан је мало изашао из тог правца, али не превише. Обреновиће не оптужујем ни за један рат који је Србија водила док су они њоме владали, чак ни за онај са Бугарском.
Ове приче, погинуло за време ових оволико а за време оних онолико, су приче које смишља и пласира, већ неколико деценија, једна установа наше савремене "државе". И већина Срба, који су наравно прескакали часове историје, али су били редовни на екскурзијама на Кадињачи или Козари, прима се лако на те басне.
А од тога до резолуције о Србима као геноцидном народу је само један корак.
Дакле, што се тиче тога која је прва династија у модерном добу, то су наравно Обреновићи, који су то добили и Хатишерифом, и доцније Турским Уставом.
Српски вођи су имали силне проблеме да Коџу Милоша утерају у уставне оквире владавине. На крају су и успели, али он није хтео тако да влада и препустио је владавину свом сину кнезу Михаилу, који је, такође, у свом првом владању имао проблем са тим, па је и он збачен.
По повратку на трон, доцније и на престо, Обреновићи су били уставни владари, мање -више, али су имали проблем са парламентом. Када су основане и политичке странке, и временом јачале, тако је расла и снажила потреба за парламентарном контролом владара. У тај "тор" Обреновићи никако нису хтели да уђу, и то их је, на крају, и коштало.
Карађорђевићи у 20 веку, су били краљеви у оквирима парламентарне монархије, осим оне две године када је краљ Александар Карађорђевић увео "лични режим". Али, у те две године није било никаквих ратова. Што се тиче његовог деде, кнеза Александра Карађорђевића, познато је да се то време назива "доба уставобранитеља". Односно, његова власт не само да је била подељена са тројицом уставобранитеља, него је од њих и зависила.
Дакле, Обреновићи су, осим кнеза Милоша родоначелника династије који је владао самосвојно и самовољно, били УСТАВНИ владари, односно последња двојица и краљеви.
Карађорђевићи, Петар Први, Александар и Петар Други, били су ПАРЛАМЕНТАРНИ владари.
Ако треба да се црта, а очигледно треба, у парламентарним монархијама владају Владе које изабере парламент. У Уставним монархијама владају владари уз помоћ Владе, коју бира или владар сам или уз помоћ парламента, који такође може бити биран уз помоћ владара.
Према томе, када неко види 5 баба и 100 жаба, неће рећи, ако има памети, да је видео 105 баба и жаба него ће рећи да је видео 5 баба и 100 жаба.
Другим речима, Карађорђевићи су били краљеви у државама које су ратовале, али политику тих њихових држава нису водили они него политичари.
А ни ти политичари нису криви за огромне српске жртве, јер нису напали неки други народ, неку другу државу, него су све српске жртве плод незасите германске жеље да Срби не постоје.
При том, не раздвајам владавину Обреновића и Карађорђевића, јер је то један континуитет. Краљ Милан је мало изашао из тог правца, али не превише. Обреновиће не оптужујем ни за један рат који је Србија водила док су они њоме владали, чак ни за онај са Бугарском.
Ове приче, погинуло за време ових оволико а за време оних онолико, су приче које смишља и пласира, већ неколико деценија, једна установа наше савремене "државе". И већина Срба, који су наравно прескакали часове историје, али су били редовни на екскурзијама на Кадињачи или Козари, прима се лако на те басне.
А од тога до резолуције о Србима као геноцидном народу је само један корак.