[sagus]

Формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца створени су услови за обнову српске патријаршије. 12. септембра 1920. у присуству победничке српске војске из Првог светског рата и хиљаде верника из ослобођених крајева, у Сремским Kарловцима објављен је Указ о обнови Пећке патријаршије и саборном јединству црквених области. Кључну улогу у поновном успостављању јединства наше Цркве, имао је у то време Регент, касније Краљ Александар.
Краљ Александар је потврдивши једногласну одлуку свих српских православних архијереја, озаконио уједињење Српске православне цркве: „Ми данас потврђујемо одлуку Светог Архијерејског Сабора Православне цркве… и проглашујемо васпостављање Српске Патријаршије, извршујући тако и други део Душановог завета”.
19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Kонстантинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као „канонско и оправдано“, а СПЦ је призната, „за стално и заувек“, као сестринска Црква свих аутокефалних Православних Цркава.
Избори за првог српског патријарха одржани су 12. новембра 1920. Међу три предложена кандидата, највише гласова је добио митрополит Србије Димитрије. Сутрадан, 13. новембра, у Саборној цркви, уз присуство свих архијереја, чланова владе и регента Александра, уз звона и топовске плотуне, свечано је устоличен, по прописаном церемонијалу, први патријарх Српске православне цркве, Димитрије.
Повезивањем са Пећком патријаршијом, најбоље се могла исказати њена самобитност и историјски континуитет, тако да је патријарх свечано устоличен и у Пећкој патријаршији 28. августа 1924. године (слика горе).
Фото и делови текста: Душан Бабац „ Александар I, Витешки Краљ“