13-10-2024, 10:31 AM
НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАПОЧЕО KРВАВИ НЕМАЧKИ ПИР У ДРАГИНЦУ
Немачки војници су од 13. до 19. октобра 1941. побили мештане Драгинца и више јадарских села, а најмлађа жртва била је беба, стара само три дана. Најмасовније стрељање било је у самом Драгинцу где је за четири дана ликвидирано 1.379 мушкараца, жена и деце.
У овим насељима је испољена највећа бруталност немачке војске, јер у њима су убијали све што су видели: од човека до животиње, од старца до некрштене бебе, на њиви, на кућном прагу, у групама и појединачно, метком и бајонетом, спаљивали. Многе породице у овим насељима су потпуно затрте (уништене) тако да о њиховом страдању (посебо броју убијених) касније нико осим малобројних преживелих комшија и није могао да сведочи,
Бездушна стрељања у Драгинцу први су масовни злочин почињен над цивилима у Другом светском рату у тада окупираној Србије и претходила су таквим злочинима у јесени 1941. године у Kраљеву и Kрагујевцу. Сви побијени мештани јадарских села затрпани су у заједничке гробнице које су уређене и обележене после рата. Њихови посмртни остаци пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу обележену великим гранитним спомеником, аутора Остоје Горданића Балканског, где се сваког 14. октобра одржава комеморативни скуп. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке.
Немачки војници су од 13. до 19. октобра 1941. побили мештане Драгинца и више јадарских села, а најмлађа жртва била је беба, стара само три дана. Најмасовније стрељање било је у самом Драгинцу где је за четири дана ликвидирано 1.379 мушкараца, жена и деце.
У овим насељима је испољена највећа бруталност немачке војске, јер у њима су убијали све што су видели: од човека до животиње, од старца до некрштене бебе, на њиви, на кућном прагу, у групама и појединачно, метком и бајонетом, спаљивали. Многе породице у овим насељима су потпуно затрте (уништене) тако да о њиховом страдању (посебо броју убијених) касније нико осим малобројних преживелих комшија и није могао да сведочи,
Бездушна стрељања у Драгинцу први су масовни злочин почињен над цивилима у Другом светском рату у тада окупираној Србије и претходила су таквим злочинима у јесени 1941. године у Kраљеву и Kрагујевцу. Сви побијени мештани јадарских села затрпани су у заједничке гробнице које су уређене и обележене после рата. Њихови посмртни остаци пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу обележену великим гранитним спомеником, аутора Остоје Горданића Балканског, где се сваког 14. октобра одржава комеморативни скуп. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке.
![[Слика: 462854119_925368256307605_22489436083079...e=671155D5]](https://scontent-ams4-1.xx.fbcdn.net/v/t39.30808-6/462854119_925368256307605_2248943608307988015_n.jpg?_nc_cat=105&ccb=1-7&_nc_sid=127cfc&_nc_ohc=3EkmhUFvSZwQ7kNvgFCSv2C&_nc_ht=scontent-ams4-1.xx&_nc_gid=Al38KspMpdzTqXwKZC2Fi3W&oh=00_AYBBQNRpaIc4vK-M8qXzvpLkqv_B99JdsOpBWZqCp0HgBA&oe=671155D5)
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић