14-10-2024, 10:29 PM
Како је Марко Врањешевић полудео?
"Међу нама је био и Марко Врањешевић, познати песник, првоборац, први председник Удружења књижевника Србије још 1946. године. Пореклом је био из Црне Горе, али Београђанин од памтивека, најфинији човек кога сам срео међу Голооточанима.
У том трку од вагона до »Пуната« Марко Врањешевић је имао несрећу да је страховито гласно вриштао када су га ударали и мучитељима се допадало то његово вриштање па су га стално тукли да би вриштао. Њима је било страшно смешно како један одрастао човек (а Марко је тада могао имати 47 или 48 година) може тако да вришти. Био је то разлог да га на »Пунату« туку целу ноћ!
Сутрадан ујутру Марко је на Голи оток стигао поремећене памети и све време док је био на Голом није био при свести. Мислим да он није ни могао писати стихове. Због те душевне болести је и пуштен са Голог, са првом групом тешко болесних.
Породица Врањешевића је касније, продајући комад по комад имања, слала Марка на лечење у Француску и он се тако некако опоравио. Али, и много година касније, кад год би неко поменуо реч »Пунат« он би бежао у угао собе, чак и у свом стану, и у Удружењу књижевника. Сећање на страхоте те ноћи на »Пунату« никакво лечење није могло да избрише. Временом се све више разбољевао и на крају крајева — одбио је да прима храну и тако је умро, просто се угасио"."
https://polja.rs/wp-content/uploads/2016...-32-33.pdf
Извор: "ДВЕ МУЊЕВИТЕ ЛЕКЦИЈЕ О "ЂАВОЉЕМ ОСТРВУ": 1. Берислав Косиер, 2. Драгутин Добривојевић", Часопис "Поља" бр. 390/391, година XXXVI, август-септембар 1991, стр. 354
"Међу нама је био и Марко Врањешевић, познати песник, првоборац, први председник Удружења књижевника Србије још 1946. године. Пореклом је био из Црне Горе, али Београђанин од памтивека, најфинији човек кога сам срео међу Голооточанима.
У том трку од вагона до »Пуната« Марко Врањешевић је имао несрећу да је страховито гласно вриштао када су га ударали и мучитељима се допадало то његово вриштање па су га стално тукли да би вриштао. Њима је било страшно смешно како један одрастао човек (а Марко је тада могао имати 47 или 48 година) може тако да вришти. Био је то разлог да га на »Пунату« туку целу ноћ!
Сутрадан ујутру Марко је на Голи оток стигао поремећене памети и све време док је био на Голом није био при свести. Мислим да он није ни могао писати стихове. Због те душевне болести је и пуштен са Голог, са првом групом тешко болесних.
Породица Врањешевића је касније, продајући комад по комад имања, слала Марка на лечење у Француску и он се тако некако опоравио. Али, и много година касније, кад год би неко поменуо реч »Пунат« он би бежао у угао собе, чак и у свом стану, и у Удружењу књижевника. Сећање на страхоте те ноћи на »Пунату« никакво лечење није могло да избрише. Временом се све више разбољевао и на крају крајева — одбио је да прима храну и тако је умро, просто се угасио"."
https://polja.rs/wp-content/uploads/2016...-32-33.pdf
Извор: "ДВЕ МУЊЕВИТЕ ЛЕКЦИЈЕ О "ЂАВОЉЕМ ОСТРВУ": 1. Берислав Косиер, 2. Драгутин Добривојевић", Часопис "Поља" бр. 390/391, година XXXVI, август-септембар 1991, стр. 354