30-10-2024, 08:56 PM
Укратко, резиме минулих догађаја који су били везани за 20. октобар....
Могу рећи да је једини од наших политичара који је показао доследност својих ставова био градоначелник Београда Александар Шапић. То се види по томе што се није појављивао на церемонијама прославе 20. октобра и по томе што су га подједнако напали и људи из режима (није позван ни на једној од телевизија), док су нарочито ватру бљували Шолакови тајкунски медији.
Дакле, Шапић је загребао тамо где није смео. Многи су протумачили његово одбијање да се појави на поменутим церемонијама као његово противљење Русији. То се јасно види по томе што су против Шапића одмах устали социјалисти.
Шолакови медији су показали да су заљубљеници у лик и дело Броза (нападали су га због изјаве о размештању гроба), а нарочито су тако нешто чиниле тзв. НВО, које су ишли и даље.
Чим је Александар Шапић споменуо могућност подизања споменика Драгољубу Михаиловићу и размештање Брозовог гроба и гробова народних хероја - оркестритрана је контрапропаганда, када се на подкасту Армагедона, појавила прича о злочинима Војислава Рајичића Пожаревца иако је партизански комесар Видан Мићић убио много више људи и за то био награђен свим могућим државним бенефицијама.
Дакле, Шапић је озбиљно згазио у постброзовски осињак и вероватно виђен за политичку пензију у епохи СНС поклоника лика и дела Јосипа Броза Тита, на челу са Александром Вучићем. Да су заиста у маниру епохе Броза, види се по томе што Вучић, његови министри или државни секретари не смеју да помену четнике и Драгољуба Михаиловића приликом обележавања Мисије Халијард у Прањанима и по томе што редовно одбијању да финансирају друштвено корисне културне пројекте у режији Погледа.
С друге стране, Шапићеви наступи по врућим историјским темама побуђују наду да се заиста може изродити добар политички лидер једне нове - чисте српске националне опције коју ће подржати цивилизована Европа оперисана комунистичких и постсоцијалистичких стереотипа.
Могу рећи да је једини од наших политичара који је показао доследност својих ставова био градоначелник Београда Александар Шапић. То се види по томе што се није појављивао на церемонијама прославе 20. октобра и по томе што су га подједнако напали и људи из режима (није позван ни на једној од телевизија), док су нарочито ватру бљували Шолакови тајкунски медији.
Дакле, Шапић је загребао тамо где није смео. Многи су протумачили његово одбијање да се појави на поменутим церемонијама као његово противљење Русији. То се јасно види по томе што су против Шапића одмах устали социјалисти.
Шолакови медији су показали да су заљубљеници у лик и дело Броза (нападали су га због изјаве о размештању гроба), а нарочито су тако нешто чиниле тзв. НВО, које су ишли и даље.
Чим је Александар Шапић споменуо могућност подизања споменика Драгољубу Михаиловићу и размештање Брозовог гроба и гробова народних хероја - оркестритрана је контрапропаганда, када се на подкасту Армагедона, појавила прича о злочинима Војислава Рајичића Пожаревца иако је партизански комесар Видан Мићић убио много више људи и за то био награђен свим могућим државним бенефицијама.
Дакле, Шапић је озбиљно згазио у постброзовски осињак и вероватно виђен за политичку пензију у епохи СНС поклоника лика и дела Јосипа Броза Тита, на челу са Александром Вучићем. Да су заиста у маниру епохе Броза, види се по томе што Вучић, његови министри или државни секретари не смеју да помену четнике и Драгољуба Михаиловића приликом обележавања Мисије Халијард у Прањанима и по томе што редовно одбијању да финансирају друштвено корисне културне пројекте у режији Погледа.
С друге стране, Шапићеви наступи по врућим историјским темама побуђују наду да се заиста може изродити добар политички лидер једне нове - чисте српске националне опције коју ће подржати цивилизована Европа оперисана комунистичких и постсоцијалистичких стереотипа.