[Душан Вукашиновић]

И ако нисам историчар, као лаик могу да закључим како нема говора о неком поразу четника у грађанском-односно Другом светском рату.
Јер, колико је познато, добар број четничких бораца у Југославији је приступио снагама Западних савезника и деловао према њиховим плановима. Даље, ратни заробљеници и политички интернирци из немачких логора, нису се у потпуности враћали у Југославију, него је велики процената њих остао у савезничким реокупираним логорима на Западу. Исти је то случај и са јединицама које су за време рата деловале на Блиском истоку, опет у склопу савезничких снага. Само је део око Драже Михаиловића остао у земљи и доживео, оно што је познато - пораз.

Тако да правилно резонујући, не може да се говори о неком поразу четничке стране у Другом светском рату. Пошто је то био један део војних снага Краљевине Југославије, али чак и он није био у потпуности војнички поражен, уколико су се јединице практично уклопиле у савезничке војне формације. Коначно. нигде није ни потписана капитулација пред комунистичким војним снагама.

Ово су нека моја размишљања о томе да имамо победнике и губитнике у Другом светском рату и што се редовно намеће приликом сваке расправе на тему: четници-партизани.
Стварни ратни губитници су само две земље: Немачка и Јапан.