[Ђорђе Ивковић]

СТУДЕНТИ У ПРЕВОДУ


Захтеви студената су глупи, безмуди и позерски.

Послали су слику у свет и диве се себи.

Непомјаник ће да их лако изигра. Ну, чак и да му у неком душевном кризису падне тестостерон, или вино буде добро, па испуни све студентске захтеве - па шта?

То ће значити да се кају од горе? Да су чврсто решили да ће, све бичујући се по голим леђима, кренути путем Правде и Истине?

То ће значити да ће тендери бити регуларни у будуће?

Престаће бесомучна макљажа и гажење преко живих и мртви у трци за (државним, нашим, наше деце...) парама?

Неће више бити неконтролисаног јавашлука?

Неће мурија више туцати м*да старцима и свима непослушнима?

Д.Ј.В. и Ј.Ј. ће се у кајању због своје преституције и менталног сифилиса којим су тровали народ, повући са малих екрана и почети нешто поштено у животу да раде?

Неће државно обезбеђење приватних кримоса да бије лево и десно са питањем "Шта ме гледаш?"

Неће продати што још нису продали од Србије?

У то верују студенти?

Да студенти мисле својим главама а не да мисле оно што им је, ко Николетини "реко комесар Бакић и пунктум!", знали би

да систем не може да се ухапси;

да не може да се суди безакоњу;

да под окупацијом нема демократије;

да под диктатуром нема слободних избора;

И да ће, следствено, ако благовремено не схвате Његове визије

опет бити бивени.

Зато што Непомјаник влада у положају бициклисте, што значи да

има карт-бланш од окупатора да доле (са пучином) ради шта хоће док горе покорно њих слуша. И што се пред њима више сагиње, то доле може јаче да гази.

И још нешто:

Један лик је пре сто година објашњавао процес мађаризације Срба у Угарској. Па је скренуо пажњу на једну подврсту - то су Срби који кажу да су Срби, који славе славу, и све друго раде што и прави Срби, али чим зину из њих проговори Мађар. Мађарска књига и мађарске новине које читају из њих проговоре; мађарско позориште у које (понекад) иду; Мађарски чардаш и мађарска циганска музика, све у њима је мађарско. И носе се као Мађари и ходају као Мађари. Такве је наш стари аналитичар назвао "МАЂАРИ ПРЕВЕДЕНИ НА СРПСКИ".

Елем, ми у Србији упорно говоримо о "власти" и "опозицији". Нема од тога ништа. Ми присуствујемо гушању две бедне фракције титоида. Не ћушкају се они зато што се не слажу, исто они мисле, него зато што се не воле. Једна фракција су титоиди преведени на српски. Друга фракција су титоиди преведени на грађански.

И сад нас све живо заболе ко ће да победи?

Нема ту човека, нема ту душе, и само можемо да чекамо шта ће нам ново пасти на главу, у коју рупу коју су копали ћемо да упаднемо, које м*до ће да нам стуцају.