[Митић]

Јовановић истиче да „Тито и дружина“ личе „на оне који уз пост мрсе, а друге саветују да
се поста држе“: „Они живе у господству и богатству, и као сви скоројевићи, не само да ра-
сипају, него се тиме још и размећу. Тај њихов луксуз, који је чак и Ђиласа узбунио, морао је
код осталих комуниста изазвати разочарање – и то не смо о комунистичким вођима, него
и о комунизму уопште [...]. Пример је заразан. Својим луксузом комунистичко вођство не
само да неће ни у кога пробудити одушевљење за комунистичку идеологију, него ће само
појачати жељу за богаћењем по сваку цену, која је већ стала давати у привредном крими-
налу тако карактеристичне резултате“.570 О привредном криминалу писао је упућујући на
званичне југословенске извештаје (Борба, 10. април 1954): „Уопште говорећи, привредни
криминал је јако раширен у Југославији. У току 1953, од свих кривичних дела свако четвр-
то било је привредни криминал“.571 Указао је да су прваци странке, „уваљени одједном у
богатство и у господство на које нису били навикнути, са материјалним уживањима стали
добијати и оно материјалистичко схватање живота које искључује свако одушевљавање за
идеје. Читајући њихове марксистичке говоре, тако једнолике и тако троме, човек има ути-
сак да они исповедају марксизам само још по стеченој навици и из политичког рачуна“.572

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle..._34241.pdf

Извор: "Слободан Јовановић, живот, дело, време", САНУ 2019, стр. 201