[Шумадинац]

Ал паз' те ово шта пише у вези спорне фотографије у "Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945"


"Четнички команданти Калабић, Рачић и Недић позирају загрљени немачком фотографу у присуству капетана фон Вредеа на степеништу једне куће у Тополи 11. августа 1944. године – фотографија небројено пута објављивана и злоупотребљавана у послератној Југославији, пре свега у Србији, како у штампаним тако и у дигиталним публикацијама; следбеници партизанског покрета већином су је користили као (лажни) доказ сарадње својих ривала четника са окупатором, док су следбеници четничког покрета (безуспешно) оспоравали њену аутентичност, или је просто објављивали у цензурисаној варијанти (одсецајући или зацрњујући немачког официра). Којим поводом, у којим условима и где је тачно ова контроверзна слика настала: 4. августа 1944. године, партизанска Оперативна група дивизија (Дапчевић) успешно је форсирала Ибар и продрла у Србију, стигавши до подножја Копаоника; 5. августа, командант четничке IV групе јуришних корпуса (Рачић) наређује својим јединицама покрет у циљу заустављања даљег продора партизанске групе; командант напомиње да је наступајућа борба судбоносна и од пресудне важности, јер партизански вођа Тито покушава да се угнезди на простору са којег би пресудно утицао на судбину Балкана; 8. августа, после жестоких борби, четничка група је потучена; четници још увек имају довољно људства за борбу, али немају довољно оружја и опреме (помоћ коју су добијали од својих савезника Енглеза већ је увелико преусмерена на све јачи партизански покрет); у потрази за (пре свега) новим извором наоружања, четнички вођа Михаиловић задужује водеће команданте IV групе јуришних корпуса, мајора Драгослава Рачића (команданта групе), капетана Нешка Недића (начелника штаба групе) и капетана Николу Калабића (команданта II корпуса), да извиде могућности састанака са двојицом политичких званичника: министром-председником Миланом Недићем и др Херманом Нојбахером, специјалним опуномоћеником немачког Министарства спољних послова за Југоисток (сматраним потенцијално корисним и цењеним због његове успешне борбе против репресалија над српским цивилима); 10. августа, тројица четничких команданата састају се у Аранђеловцу са шефом београдске полиције, Драгим Јовановићем, и преко њега уговарају састанак између Михаиловића и Недића; 11. августа, иста тројица се састају у Тополи са немачком делегацијом предвођеном капетаном Карлом фон Вредеом, шефом обавештајне службе војноуправног команданта Југоистока (Фелбера), и разматрају могућност састанка између Михаиловића и Нојбахера; састанак није уговорен, нити је овом приликом икакав споразум склопљен; у исто време, седамдесетак километара даље, четници јачају везе са OSS-ом, учествујући у евакуацији америчких пилота; према поверљивим немачким изворима, циљ америчке подршке Михаиловићу је стварање противтеже совјетским, односно Титовим тежњама у стратегијском срцу Балкана; очекује се савезничка инвазија и одлазак Немаца; 13. августа, Михаиловић и Недић се састају у селу Ражани код Косјерића и склапају (али не и потписују) споразум да се од Немаца тражи наоружање, као и дозвола за обједињавање националних снага (под Михаиловићевом командом) ради заједничке борбе против комуниста, а да се заузврат обећа обустављање свих активности уперених против немачких војних власти; 17. августа, Недић се у Београду састаје са немачким командантом Југоистока, фон Вајхсом, и износи своју и Михаиловићеву понуду; 22. августа, фон Вајхс преноси понуду Хитлеру; Хитлер понуду без колебања одбија, чврсто уверен да Енглези Михаиловићу оружје не испоручују само из страха пред својим (неупоредиво битнијим) савезником Стаљином, чији је изасланик у Хрватској Тито, претпостављајући да су управо Енглези и сугерисали Србима да оружје потраже од Немаца; Хитлер изричито наглашава да би оружје дато четницима касније било употребљено против Немаца; на крају месеца, командант СС-а и полиције у Србији (Берендс) извештава да су у међувремену преко Михаиловићевих илегалних радио-станица немачке трупе позване да положе оружје, да се лецима позивало на активност, да су се препади на припаднике окупационих трупа и њихове интересе сваким даном умножавали, и да се широм Србије врши мобилизација (1. септембра 1944. године, Михаиловић је званично прогласио општу мобилизацију против сила Осовине). (Нојбахер је после рата написао следеће о Михаиловићевом ставу према Немцима [цитат из његове књиге "Специјални задатак Југоисток"]: "Он је остао непријатељ окупатору, који је, због Титовог успона, постао његов непријатељ број два. Савезници су Дражу оставили на цедилу, па је зато покушао да од Немаца – који су за њега сада били само непријатељ број два – добије што је могуће више оружја.") Фотографија је, дакле, настала приликом састанка делегација Драже Михаиловића и Хермана Нојбахера, уговореног ради разматрања могућности састанка између југословенског генерала и немачког дипломате, који је завршен без склапања икаквог споразума (овом приликом је помињана иста [српска] понуда која је немачким властима послата преко министра-председника). Степениште на којем су делегати усликани и данас се налази на улазу у Краљеву вилу на Опленцу, у којој је састанак одржан. Немачки официр са слике, Карл фон Вреде, био је племић (кнез) и чукунунук чувеног и истоименог баварског фелдмаршала из Наполеонових ратова. Погинуо је пет дана пред крај рата, 3. маја 1945. године. Под земљом му се истог месеца придружио Нешко Недић, а до краја године и Драгослав Рачић. Судбина Николе Калабића никада није разјашњена. Краљеву вилу на Опленцу после рата су користили Јосип Броз Тито и високи функционери КПЈ."