[Бенито]

Митке, Востани Сербие је композиција Љубе Манасијевића. Први пут сам је чуо у његовом извођењу, када је први пут јавно и изводио, на Теразијској чесми, 11. или 12. марта 1991. године.
После је снимио и албум Востани Сербие, на којем та песма, али и она Ој Косово, Косово, земљо моја вољена, за коју је написао и текст и композицију. 
Не би да коментаришем, како су се неки други нашли као потписници композиције Востани Сербие.
Углавном, Љубина је композиција. То је сигурно.

Јасно. Одмах прихватам Твој коментар.

На жалост, није. Мелодија Љубе Манасијевића (имао сам ту касету) је сасвим друкчија од химничне верзије Баронијана Варткеса. Циљ наметања "востани Сербије" Б.В. је раскидање са српским идентитетом. Нова порука химном би била да је цела историја српска пуко спавање и сањање и да сада у воке духу нам се ваља пробудити. Хоће да мењају и заставу, итд.  Ове идеје, бар на друштвеним мрежама, се страховито агресивно намећу и поставља се "парадигма" да ко брани химну и заставу да је напредњак, глуп, затуцан, зликовац, итд. Могу студенти да причају шта хоће, али овај лефтарди су те "промене" залепили за њих, и сад, ако/кад студенти победе, сматраће се да су победиле идеје о "новом воке Србину", па ће се тако и поступати.

Могуће да се ја не сећам мелодије, али брате, кад помислим, к'о да је јуче било.
ПС а ово у вези химне, мислим да је песма стављена као трећа, уз Боже Правде и Марш на Дрину,када је опозиција, 1992. године, тражила да се у Скупштини Србије изгласа Боже Правде као српска химна. Тада је СПС, из чиста мира додао Марш на Дрину и Востани Сербие, како би обесмислио предлог опозиције.
Пошто су морале све три композиције да буду пуштене у сали Скупштине,  како би опозиција могла да се изјасни, онда је комплетна опозиција, и Шешељ који је тада практично био "омиљена опозиција ", па чак и Грађански савез, а да не говорим СПО, ДСС и Демократска странка, сви су устали, а ове комуњаре су седеле. 
И то су пустили уз услов да буде без текста, него само композиција. Највећи проблем је био помињање краља ("па, дајмо људи, није ово монархија"). Неки су посланици и певали.
Углавном, ниједна композиција није добила довољно гласова. Дигла се мало и фрка око тога, али је оснивањем Савезне републике Југославије, Милошевић затрпао причу и да само држава, а не њене федералне јединице, може да има химну и зато је остало или боље рећи опстало Хеј Словени још 12 година.