02-06-2014, 04:14 PM
ЛАЗАНСКИ: Српски мигови не лете јер нема пара за акумулаторе!
![[Слика: MIG-29-Srbija-Takeoff.jpg]](http://srbin.info/wp-content/uploads/2014/06/MIG-29-Srbija-Takeoff.jpg)
Да ли знате да земља Србија већ седам дана нема праву заштиту свог ваздушног простора? Наиме, немамо акумулаторе за стартовање ловачких авиона „миг 21” и „миг 29”, па ако би, рецимо, у наш ваздушни простор ноћу улетео некакав отети авион ми немамо чиме да га пресретнемо и присилимо на слетање. Апарати „орао” и Г-4 немају радаре и у те сврхе не могу се користити. Акумулатори за стартовање мотора авиона „миг 21” и „миг 29”, и за одржавање параметара током лета, коштају по комплету око десет хиљада евра, набављају се преко једне наше фирме уз строго формалан поступак. И све то траје и траје. Срамота.
Добро, какве везе имају акумулатори за борбене авионе и поплаве? Имају, имају, авиони лете небом, а са неба пада киша и изазива поплаве. Иде то једно са другим…
Када се пре више од 50 година догодио катастрофалан земљотрес у Скопљу, командант Треће армије ЈНА генерал-пуковник Анте Банина преузео је команду у срушеном граду где се и налазила команда Треће армије ЈНА, то јест Треће војне области. Сећам се његовог мирног и сталоженог наступања и обраћања пред ТВ камерама. Касније сам једног нашег генерала упитао како то да у зградама генералштаба и Министарства одбране официри никуда не журе, крећу се скоро лежерно, док наши политичари после 5. октобра пред ТВ камерама, као из катапулта, напросто излећу из аутомобила и све прескачући по пет степеника одједном јуре на ужасно важне састанке.
„Ми немамо маркетинг, осим тога када би и официри јурили то би био сигнал народу за велику панику, то не би био добар знак.”
Ако у Србији никада није било озбиљне и темељите стручне расправе да ли је концепција и доктрина општенародне одбране доживела слом у постхладноратовском времену када се распао систем чија је друштвена идеологија била основица такве концепције и доктрине, и да ли је ОНО и ДСЗ била само једна велика илузија, сада су нас катастрофалне поплаве подсетиле шта смо некада имали, а шта сада немамо. Јер, воља и мотив малих земаља за одбрану од спољне агресије, па и од елементарних непогода, не морају бити идеолошки условљени. Професионалне војске малих земаља својим формацијама и својом техником не могу покрити и борбено контролисати читав захваћени простор где се воде борбена дејства. Преведено на језик поплаве: шта би било да се, не дај боже, уз поплаве ових размера у другом делу Србије истовремено догодио и катастрофалан земљотрес? За решавање такве ситуације потребна је маса војне силе и различитих видова ангажовања становништва. Кога би ту поставили за команданта?
Немамо добро развијену цивилну заштиту, војску су нам преуредили амерички наредници уз садејство домаћих аматера, у чворишту великих река немамо јаке инжењеријске јединице, на ВТИ немамо више ни одељење које брине о развоју инжењерије. А имамо способне и квалификоване официре.
Да, имамо и политичаре који настављају да живе као изненадни преобраћеници на врлине слободног тржишта, хранећи се као лешинари посмртним остацима војне технике некадашње Југославије. Ни акумулаторе да набаве…
(Политика)
Да ли знате да земља Србија већ седам дана нема праву заштиту свог ваздушног простора? Наиме, немамо акумулаторе за стартовање ловачких авиона „миг 21” и „миг 29”, па ако би, рецимо, у наш ваздушни простор ноћу улетео некакав отети авион ми немамо чиме да га пресретнемо и присилимо на слетање. Апарати „орао” и Г-4 немају радаре и у те сврхе не могу се користити. Акумулатори за стартовање мотора авиона „миг 21” и „миг 29”, и за одржавање параметара током лета, коштају по комплету око десет хиљада евра, набављају се преко једне наше фирме уз строго формалан поступак. И све то траје и траје. Срамота.
Добро, какве везе имају акумулатори за борбене авионе и поплаве? Имају, имају, авиони лете небом, а са неба пада киша и изазива поплаве. Иде то једно са другим…
Када се пре више од 50 година догодио катастрофалан земљотрес у Скопљу, командант Треће армије ЈНА генерал-пуковник Анте Банина преузео је команду у срушеном граду где се и налазила команда Треће армије ЈНА, то јест Треће војне области. Сећам се његовог мирног и сталоженог наступања и обраћања пред ТВ камерама. Касније сам једног нашег генерала упитао како то да у зградама генералштаба и Министарства одбране официри никуда не журе, крећу се скоро лежерно, док наши политичари после 5. октобра пред ТВ камерама, као из катапулта, напросто излећу из аутомобила и све прескачући по пет степеника одједном јуре на ужасно важне састанке.
„Ми немамо маркетинг, осим тога када би и официри јурили то би био сигнал народу за велику панику, то не би био добар знак.”
Ако у Србији никада није било озбиљне и темељите стручне расправе да ли је концепција и доктрина општенародне одбране доживела слом у постхладноратовском времену када се распао систем чија је друштвена идеологија била основица такве концепције и доктрине, и да ли је ОНО и ДСЗ била само једна велика илузија, сада су нас катастрофалне поплаве подсетиле шта смо некада имали, а шта сада немамо. Јер, воља и мотив малих земаља за одбрану од спољне агресије, па и од елементарних непогода, не морају бити идеолошки условљени. Професионалне војске малих земаља својим формацијама и својом техником не могу покрити и борбено контролисати читав захваћени простор где се воде борбена дејства. Преведено на језик поплаве: шта би било да се, не дај боже, уз поплаве ових размера у другом делу Србије истовремено догодио и катастрофалан земљотрес? За решавање такве ситуације потребна је маса војне силе и различитих видова ангажовања становништва. Кога би ту поставили за команданта?
Немамо добро развијену цивилну заштиту, војску су нам преуредили амерички наредници уз садејство домаћих аматера, у чворишту великих река немамо јаке инжењеријске јединице, на ВТИ немамо више ни одељење које брине о развоју инжењерије. А имамо способне и квалификоване официре.
Да, имамо и политичаре који настављају да живе као изненадни преобраћеници на врлине слободног тржишта, хранећи се као лешинари посмртним остацима војне технике некадашње Југославије. Ни акумулаторе да набаве…
(Политика)
''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)