18-02-2025, 12:01 PM
Србија је, у време кнеза Милоша, добила своју прву штампарију. Наравно, за то није био заслужан владар, који да се за то питао, сви би Срби чували овце.
Руси су поклонили комплетну штампарију Авраму Петронијевићу и Цветку Рајовићу, приликом њихове посете Русији. Уз штампарију, донели су и читаву библиотеку богослужбених и других црквених књига, коју су на поклон добили од Руске цркве.
Државна штампарија прво је била у Крагујевцу, па пребачена у Београд. Штампала је "Србске новине" које су биле државне новине. Убрзо су почеле да штампају и друге публикације.
Већ после периода уставобранитеља, у Србију су почеле да стижу и друге штампарије. Неке мање, неке веће. Са повећањем писмености, развијао се просветни, културни и политички живот. Почели су да се појављују уџбеници за школе од домаћих аутора, затим књижевна и научна дела, а за њима и новине.
Све је то довело и до развоја штампарског посла и заната. Почетком 20 века, у Београду је било неколико десетина штампарија. Тренд куповања нових штампарија и развоја штампарског посла континуирано је растао у 20 веку.
Пре неки дан, престала је да ради штампарија "Политика" у Крњачи. Та штампарија штампала је новине "Политика" и остала издања те куће. Штампарија ће вероватно бити продата. Лист "Политику" штампа сада штампарија АПМ са Новог Београда. АПМ штампарија тренутно штампа свих 11 дневних листова који излазе у Србији за целу територију Србије.
Исти човек је власник штампарије АПМ, али и компаније "Новости" и компаније "Политика". Тај бизнисмен је, пре доласка Овај на власт, чувао овце у селу Вучак код Смедеревске Паланке. Није потребно бити много бистар да би се схватило ко је, заправо, власник свих тих фирми, односно ко је власник штампане речи у Србији.
Овај је Србију уназадио за 200 година.
Руси су поклонили комплетну штампарију Авраму Петронијевићу и Цветку Рајовићу, приликом њихове посете Русији. Уз штампарију, донели су и читаву библиотеку богослужбених и других црквених књига, коју су на поклон добили од Руске цркве.
Државна штампарија прво је била у Крагујевцу, па пребачена у Београд. Штампала је "Србске новине" које су биле државне новине. Убрзо су почеле да штампају и друге публикације.
Већ после периода уставобранитеља, у Србију су почеле да стижу и друге штампарије. Неке мање, неке веће. Са повећањем писмености, развијао се просветни, културни и политички живот. Почели су да се појављују уџбеници за школе од домаћих аутора, затим књижевна и научна дела, а за њима и новине.
Све је то довело и до развоја штампарског посла и заната. Почетком 20 века, у Београду је било неколико десетина штампарија. Тренд куповања нових штампарија и развоја штампарског посла континуирано је растао у 20 веку.
Пре неки дан, престала је да ради штампарија "Политика" у Крњачи. Та штампарија штампала је новине "Политика" и остала издања те куће. Штампарија ће вероватно бити продата. Лист "Политику" штампа сада штампарија АПМ са Новог Београда. АПМ штампарија тренутно штампа свих 11 дневних листова који излазе у Србији за целу територију Србије.
Исти човек је власник штампарије АПМ, али и компаније "Новости" и компаније "Политика". Тај бизнисмен је, пре доласка Овај на власт, чувао овце у селу Вучак код Смедеревске Паланке. Није потребно бити много бистар да би се схватило ко је, заправо, власник свих тих фирми, односно ко је власник штампане речи у Србији.
Овај је Србију уназадио за 200 година.