06-04-2025, 10:31 PM
Дужносници садашње власти у Србији и граду Београду су, поводом обележавања 6. априла, дана када је бомбардован Београд и започео напад Немачке и њених савезника на територију Краљевине Југославије, положили цвеће на гробницама у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Београду.
Другим речима, положили су цвеће тамо где су сахрањени Спасенија Цана Бабовић, Добривоје Боби Радосављевић, Вељко Влаховић и други комунистички функционери, дупеувлакачи комунистичког диктатора Јосипа Броза, пошто не верујем да су полагали цвеће на гробовима Моме Капора или Стојана Аралице, а поготово Шабана Шаулића или Џеја.
Другим речима, овде комунизам никада неће изаћи из глава функционера ове несрећне државе, док год се не распадне тотално. Они могу бити млади људи, могу и да не знају ништа о нечему што се десило пре 84 године, али њихови саветници за однос према јубилејима не могу бити припадници Социјалистичке партије Србије и СУБНОР-а, а сви одреда запослени у установама културе на нивоу града и државе.
Могли су да их пошаљу и у Кућу цвећа да положе цвеће поводом 6. априла.
Ово је, заиста, да човек не верује својим ушима, шта се дешава, до каквог реакционаризма је довела српску културу и државу упорна одбрана измишљених радних места "радника у култури" у овој земљи, који ће да са'ране целу Србију само да би сачували радна места и идеологију која им је омогућила да целог века једу 'леба без мотике.
Другим речима, положили су цвеће тамо где су сахрањени Спасенија Цана Бабовић, Добривоје Боби Радосављевић, Вељко Влаховић и други комунистички функционери, дупеувлакачи комунистичког диктатора Јосипа Броза, пошто не верујем да су полагали цвеће на гробовима Моме Капора или Стојана Аралице, а поготово Шабана Шаулића или Џеја.
Другим речима, овде комунизам никада неће изаћи из глава функционера ове несрећне државе, док год се не распадне тотално. Они могу бити млади људи, могу и да не знају ништа о нечему што се десило пре 84 године, али њихови саветници за однос према јубилејима не могу бити припадници Социјалистичке партије Србије и СУБНОР-а, а сви одреда запослени у установама културе на нивоу града и државе.
Могли су да их пошаљу и у Кућу цвећа да положе цвеће поводом 6. априла.
Ово је, заиста, да човек не верује својим ушима, шта се дешава, до каквог реакционаризма је довела српску културу и државу упорна одбрана измишљених радних места "радника у култури" у овој земљи, који ће да са'ране целу Србију само да би сачували радна места и идеологију која им је омогућила да целог века једу 'леба без мотике.