[Милослав Самарџић]

Најцрње, ваљда, прошла је словеначка, четничка породица Мавсар.
Јожеф Мавсар (1891), од ђенерала Михаиловића имао је овлашћење да формира Обласни национални комитет. Други дан католичког Божића 1942, комунисти су напали и потом запалили кућу - замак породице Мавсар. Јожеф је заклан и бачен у ватру, а у ватру су бачени живи супруга Тереза, са децом: Дарком (20 г, бив.првак Краљ.Југосл. у бацању кугле), Цирилом (19 г), Маријом (17 г), Петром (14 г) и Станком. Син Вилко (12 г), убијен је од комуниста 23 марта 1943. у организованој сачекуши. Син Далфи, који је био једно време у сеоској стражи, погинуо је бранећи родни Шентруперт од комуниста 2. маја 1943. Син Павел, који је најв. део рата био у италијанском заробљеништву, погинуо је у повлачењу у Корушкој, маја 1945.
Једини од деветоро деце, син Јожко Мавсар, преживео је рат и емигрирао је у Аргентину, одакле се вратио у Словенију 1993.

Језиво! Словеначки комунисти били су као и српски.