[Митић]

Немања Девић каже да је гдин Милослав покренуо његов прогон и каже да гдин Милослав још није процесуиран. Ово испада као најава процеса

Ево целе објаве:

"Изашло је треће, измењено и допуњено издање Калабића. Књиге због које ме гоне и због које је недавно цела једна српска планина излепљена мојом потерницом. Да сам као бизнисмен из Крагујевца који је покренуо мој прогон (а који још није процесуиран), ја бих сад то све користио као маркетинг за књигу, и онда би, верујем, плануло и треће издање. Али ја не могу тако, па морам да кажем да у овој књизи нема ничег шокантног, спектакуларног, ексклузивног. Ово је обична научна, чак на моменте и сувопарна књига. Не препоручујем је онима који не умеју да читају, пишу и мисле. Ево шта сам написао у прологу уз треће издање.

"Иако прво, друго и треће издање ове књиге носе на себи и ознаке три године када су објављене, истина је да се последње издање предаје у штампу свега нешто више од једне године пошто је објављено прво издање. Прво је угледало светлост дана у децембру 2023, а треће ћемо по свему судећи моћи да читамо већ у априлу 2025. године. То није уобичајена појава у српској историографији, а аутори су зато једнако благодарни и издавачу – на разумевању и вољи да подржи један овакав пројекат, и сарадницима – који се јављају са новим сазнањима и допунама, и посебно читаоцима што показују велико интересовање за нашу књигу. Тиме се показало да бојазни изнесене у предговору првог издања „Калабића“ нису сасвим оправдане. Упркос различитим кампањама са друштвених мрежа, међу читалачком публиком у Србији постоји здрав однос према критичкој историографији и жеља да се прошлост сагледа трезвено. „Sine ira et studio“, како би рекло древно начело, или „ни по бабу ни по стричевима“ како би можда гласила најближа српска верзија тог истог мотива. У међувремену, ова књига и њени аутори награђени су и ласкавом наградом „Небојша Крстић“, која је била додатни подстицај за наставак истраживања. И других тема, али и биографије Николе Калабића, која је с једне стране толико богата, а с друге толико испуњена контроверзама, да се чини да би свако наредно издање могло да се, као и ово, назове измењеним и допуњеним.

У овом издању трудили смо се да, уз одређене исправке које не нарушавају првобитну композицију књиге, поједине целине услед појаве нових извора и знатно проширимо. Понеки нови детаљ може се пронаћи у већини поглавља, али најзначајније допуне тичу се детаља око заробљавања и смрти Милана Калабића, споразума Николе Калабића са Немцима из 1943, повлачења Горске краљеве гарде кроз Босну 1945, случаја телеграфисте Богдана Краставчевића и његове улоге у операцији заробљавања ђенерала Михаиловића, слике о Калабићу у српској емиграцији, судбине Калабићевих егзекутора после 1946. године. Што се тиче илустрација, у овом издању донели смо и један број нових, јавности непознатих фотографија и докумената из историје Горске краљеве гарде. Придодато је и десетак нових наслова и неколико архивских извора у постојећи списак коришћених извора и литературе. И све то у жељи да прича која је пред нама, а која се грана у много рукаваца, буде што тачнија и утемељенија у примарним изворима.

Као историчари, остајемо привржени идеји исказаној и у првом издању ове књиге: да је важно да се нове генерације историчара које се професионално баве изучавањем Другог светског рата супротставе наметнутим наративима („антифашизам“ versus „ревизионизам“), а уз то и да обезбеде континуитет критичке свести и дијалога у јавном простору. Поготово онда када су у питању теме које се одражавају и на питање националног идентитета. За нас, историја Равноготског покрета и судбина ђенерала Драгољуба Михаиловића то свакако јесу.""

https://www.facebook.com/photo?fbid=1023...9144714739