[Митић]

Из књиге Изудина Чаушевића о Осмој крајишкој НОУ бригади, сазнајемо да борба „против четника у другој половини 1943. била је најважнији задатак јединица 2. босанског корпуса.. Није се радило само о разбијању и уништењу четничких формација, него је та борба имала шири значај. Морао се разбити утицај четника у крајевима у којима су се они налазили, а њихов утицај није био мали. То су посебно захтјевали међународни углед наше борбе и наше народноослободилачке војске, као и скоро наступајући војно-политички догађаји у Европи.“ Он је процијенио да на терену под командом Дреновића, Тешановића, Мишића, Марчетића. Бундала, Форкапе и Радића, било је око 3000 наоружаних четника. У исто вријеме на подручју Цазинске крајине је било неколико хиљада припадника муслиманске милиције под вођством Хуске Миљковића и умјесто да „свако чисти испред свога дворишта“, па да Осма бригада у којој је било нешто муслимана са тога подручја борбено братство шири по својим селима, они су упућени на четничку територију. Према писању Бранка Бокана, Цазински муслимани који су повремену улазили у партизанске редове, па након неког времена већином се враћали у своје милиције, највише су ратовали по српским крајевима Лике, Баније, Кордуна или на четничким територијама по Босни. Разлог је јасан. Само против српских снага комунисти су могли мобилисати значајнији број муслимана и Хрвата. Зато када се посматра „антифашизам“ муслимана и Хрвата треба и ово имати у виду. Са друге стране Срби су углавном извршавали наредбе претпостављених и доказивали идеју „борбеног братства“ на терену. То је и вријеме када је Козара остала са веома малим партизанским снагама, јер је већина послата са Козаре на друге фронтове, па усташе упадају у српска села и чине нове злочине. Што је још жалосније, Пета крајишка бригада као највећа партизанска сила на Козари, послата је са Козаре у централну Босну и тамо води битке највише са четницима.

Извор: Борис Радаковић


https://x.com/radakovicboris/status/1923770426875891837