[luka.luke]

Ово је тема која одавно захтева једну опширну анализу.

Кад смо већ код исте, имали смо и неколико резолуција Савета Европе које се баве овом темом, али на њих су остали неми и позициони и опозициони политичари и медији у Србији. Као да те резолуције никада нису ни усвојене.

У Драгачеву нпр. ситуација је катастрофална.
Тако долазимо до једног парадокса, да име, у светским оквирима вероватно најпознатијег, почасног грађанина Драгачева данас не носи ниједна улица у Драгачеву. Ови што седе у општинским фотељама вероватно ни не знају да је он, још пре више од осам деценија, проглашен за почасног грађанина среза.
А с обзиром какви су, вероватно ништа не би променило ни да знају за ту информацију.

Да не помињем, не дај Боже, опцију да се по неком од локалних команданата Југословенске (српске) војске из Другог светског рата назове нека улица у Драгачеву. Мислим да би им лакше пало да улицу добије нпр. Реџеп Тајип Ердоган, него Милутин Јанковић или Драгиша Пеливановић.

Углавном, доминирају следећи називи улица: Воје Пајића (партизански комесар), 4. децембра (датум уласка партизана у Драгачево 1944. године), Драгачевског батаљона, Богдана Капелана, Првомајска, Југословенске армије, Пионирска, 7. јула, Чеда Васовића (партизански ''народни херој''), Драгише Мишовића...

Када на то додамо изглед центара вароши, споменике у истим, називе школа и предузећа, добије се осећај као да смо се пробудили у 1947. години.

Сад ће неки развити теорију да су за такво стање са улицама у Драгачеву и Браничевском округу криви пречани.